Ja u zemlji čuda

      Ako se neko upitao ovih poslednjih meseci gde sam bila i šta sam radila, priuštiću mu zadovoljstvo da pročita. Ali ne šta bih ja napisala već moj biograf kada ja postanem poznata spisateljica, naravno posle svoje smrti kao što red nalaže, kad su veliki u pitanju. Pa zar sumnjate da ću ja postati poznata jednoga dana kada nikoga od nas više ne bude bilo?

       Dakle, reći će on, moj biograf:" Krajem leta te davne dvehiljade osme godine bila je okupirana pripremama za proslavu punoletstva svog jedinog deteta, ćerke, koju je od milošte zvala Seka, Mica, Vojče, Micko, sve primereno trenutku i raspoloženju. Pripreme su bile dugotrajne i detaljne, zahtevale su dosta truda, vremena i novca, tako da se S. udaljila od pisanja što joj je teško padalo. To sam saznao iz pouzdanog izvora, bliskog spisateljici. Isti izvor mi je dao i podatak da je slavna S. nekoliko dana posvetila i zbivanjima u struci, saznajući šta je novo na polju medicine. To je opisano u njenom postu Bez muke nema nauke, objavljenom na samom početku njenog stvaranja. Naime, prošla je kroz slične muke, ali sada kao iskusna sa više lakoće i uspeha. Opremljena novim velikim koferom. U to vreme i ćerka joj se spremala na matursku ekskurziju, tako da se kofer pokazao kao pravilna investicija. Pri tom vađenje potrebnih dokumenata Seka je obavila sama uz pomoć tate inače voljenog supruga naše spisateljice.

        Ovaj period njenog života, iako obeležen nestvaranjem imao je veliki značaj u njenom životu i naprosto je uticao na dalji tok njenih životnih zbivanja. Naime, našoj spisateljici, S. u tom burnom periodu njenog života odjednom je nestalo enzima za varenje govana. Da, da dobro ste pročitali, nestalo joj je enzima za varenje govana. To sam  saznao takođe iz pouzdanog izvora bliskog S. Da pojasnim kako se to desilo.

        Nasa slavna spisateljica bila je poznata kao osoba spremna da pomogne svakom i u svakoj nevolji. Imala je pozitivnu energiju koju je nesebično širila oko sebe i delila je sa drugima. Ali postojale su osobe koje su to zloupotrebljavale. Uviđala je ona to, gledala im kroz prste i strpljivo varila po jedno veliko govno, kad bi shvatila da ga je ponovo pojela, jer je svoju pozitivnu energiju i dobrotu pogrešno rasipala na pogrešne ljude. I onda je došlo to poslednje govno koje je pojela, i koje je istrošilo i poslednji molekul datog enzima.

        Ova pojava je doprinela da se S. probudi iz jednog sna koji je trajao ravno trideset godina. Ali je naravno kratkotrajno uticala na spisateljski elan koji joj se polako ali sigurno vraćao."

        Eto ovo će moj biograf napisati jednoga dana, a ja vam savetujem, ovako besplatno, a iz ličnog iskustva, ne dozvolite sebi da jedete ono iz njegovog teksta, nego osobe koje vas na to nateraju, izbegnite, spakujte ih po fiokama vaše duše, i razmenjujte pozitivnu energiju sa sličnima sebi.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Priča o čarobnjaku
• "Moji su drugovi...
• Posveta
• Rezon
• Knjiga lica
• Šta reći ?
• Ušteda
• Kako do penzije
• Jadna braća žalosna im majka
• Droga

• Generalna [62]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom