Ja u zemlji čuda

Nisam pametna

sanjalice | 25 Jul, 2008 12:25

         Znate, oduvek sam volela da ucim. Da, da, da ucim. Od malih nogu. Sad ako nekome pripadne muka od ove moje izjave, sta cu, neka odustane od daljeg citanja, ja samo iskreno priznajem. Toga sam postala svesna malo kasno, tek na fakultetu, ali sta je tu je.

          Od malih nogu sam bila zeljna znanja. To se manifestovalo cim sam napunila sest godina. Zapela sam da idem u skolu ili da crknem. Posto sam tu sestu napunila u junu, nisu hteli da me prime ni u jednu. Ja da crknem, haos u kuci. Onda je moj pokojni deda, koga sam obozavala, a i on mene, nasao solomonsko resenje. Poznavao je direktora jedne skole i isao da moli da me primi kako zna i ume. On je pristao, ucinio dedi, mene vakcinisase vanredno, kao palu sa Marsa i ja krenuh, neke tamo davne hm... godine. Bilo je to u drugoj polovini prosloga veka.

           U uciteljicu sam gledala kao omadjijana. Ona je bila krupna, imala je brkove i dlake na rukama i nogama, ali je nosila suknju, tako da sam bila sigurna da je uciteljica, a ne ucitelj. Skola je bila malo udaljenija od moje kuce, ali ko te pita, samo kad me primise. Naravno da me je prvog dana u skolu odveo deda. Roditelji profesori, i njima pocinjala skola, a i dete blesavo, zapelo da ide pa to ti je, bas kad oni imaju najvise obaveza. Taj prvi dan pamtim kao da je juce bio. Da ne pomislite da je to bilo nesto spektakularno, ma ne, nego sam ja sad blize onim godinama kad pamtite sta je nekad bilo. Evo sta sam prekjuce rucala, ne mogu da se setim.

           I tako krenuh ja da ucim sa zarom i elanom. U stvari, moglo bi se reci sa ljubavlju. Ne, nisam ja imala sve petice. U gimnaziji sam uvek bila odlicna sa trojkom iz matematike, ali volela sam brate skolu svim srcem. Onu guzvu, kalakurnicu, pa i ucenje onoga sto mi se dopadalo.

           Kad sam krenula na fakultet, mojoj sreci nije bilo kraja, a naravno ni sreci moje uze i sire familije. Narocito je deda bio ponosan. Njemu da zahvalim sto izbegoh cuveno usmereno obrazovanje i prijemni ispit na fakultet, jedna jedina godina kad ga nije bilo. Hvala ti deda! Volela sam skolu, a i ona mene.

           I tek sam na fakultetu primetila jednu cudnu pojavu. Najmirnija sam bila i najsrecnija kad ucim. Mora da je to bio neki poremecaj, ali nema veze. I tu sam bila fascinirana svojim profesorima. Upijala sam kao sundjer. Kad sam otisla na specijalizaciju, opet mi se vratio isti osecaj topline oko srca. Tu sam ispoljila jos jedan talenat. Da svemu nadjem definiciju. Sad ce vam sve biti jasnoi. Kad profesor na ispitu postavi pitanje prvo ide definicija. I tako uceci ja malo zadremam, pokrijem se knjigom i  u nekom polusnu kao nesto ponavljam,kobojagi da ne gubim vreme. Trgnem se, otvorim oci,  i prvo ugledam luster, naravno. I krenem naglas : " Luster je sijalicno mesto koje moze biti razlicitog oblika i velicine!"

           Pa ljudi moji, recite jel to normalno!? Vidite dokle moze coveka da dovede ljubav prema skoli i ucenju. Kad bolje razmislim i sumiram ta ljubav mi nije donela neku veliku korist. Kad pogledam, vise muke nego koristi. U stvari, mozda kad sam zapela da krenem u skolu, da je umeo neko da me ispalapuca, i mene i dedu, pa da mi se ogadi odmah, ali ko ce ga znati sta je dobro. 

           I evo sad matora, pa nesto mlatim po kompjuteru. Kao hocu nesto da naucim. Izgubila mi se ona ikonica gde menjam sa EN na SR ( upuceni ce razumeti), i naravno ne znam kako da je vratim, a hocu da pisem, pa vi dok citate udarajte kvacicu u glavi gde treba. Nemojte sad da vam dam i definiciju kvacice. Ne vucite me za jezik to jest tastaturu. Ne zaboravite da sam skolu jela za dorucak, rucak i veceru, i to sa apetitom! Ovo vam je kao besplatan savet.

           U zdravlje! 

Konačno

sanjalice | 24 Jul, 2008 22:17

Ovo je veliko srce za Hyperblogger i ostale učesnike akcije "opismenjavanja"

Sunce

sanjalice | 21 Jul, 2008 12:29

             Sunce vrelo prži, baš onako fino, nezdravo kako piše u novinama. Ali naravno moje zemljake iz Zemlje čuda to ni malo ne sprečava da mu se besomučno izlažu.

             Inače smo poznati kao neustrašiv narod koji je sve svoje poraze umeo da proslavi kao pobede. Još da pobedimo ovo Sunce sa sve rupama u ozonskom omotaču, pa da se konačno skrasimo.

             Juče sam takoreći iz prvih redova posmatrala tu bitku. Ma šta posmatrala, učestvovala! Prvo sam se obezbedila ležaljkom i suncobranom. Da imam oružje za svaki slučaj. Prostrem peškir, namažem se mlekom, faktor 30, to koliko da pokažem da nisam kukavica ako sam posmatrač, natakarim naočare i gledam. Idu borci, oba roda. Pustili stomačiće, nose torbe sa provijantom. Obično je glava porodice i komornik istovremeno. Da se pokaže ko je najjači. Neki su tolike patriote da i decu vode i to svih uzrasta. Oni mlađi, koji dolaze sami ili u paru, sa dragom ili draganom, kako hoćete, oni su bogme i najhrabriji. Hrle tamo gde nema senke, a o suncobranu nema ni govora. Eh, mladosti. Setim se sebe u njihovim godinama, pa mi nešto milo oko srca. Što ti je mladost. Ali da mi je bila ova pamet, mislim se nešto, pa, bilo bi manje bora i mladeža. Eh ko je o tome mislio kad te ponese žar borbe sa Suncem.

             Gledam tako, krenuše pripreme. Mažu se svi. Sami, uzajamno, mažu decu. Pa na sunce, u borbu. Ko da odoli, kad je još i platio ulaz. Neki preko sindikata ( znate još to postoji u našoj Zemlji čuda ), a neki i punu cenu. Bore se, znoje se, mršte, neki stavili peškire na glavu, valjda misle tako će bolje uplašiti neprijatelja. Ja samo zamišljam kako im kuva ispod onih peškira.

             Pošto se te borbe odvijaju uvek pored vode, mislite tamo ćete naći spas. Jest' vraga! " Plavuše " pozelene u bazenskoj vodi! I tu vam preti opasnost, ako ste jedna od njih. A o bombardovanju loptama da i ne govorim. Tu me sva sreća domaći izdajnik pogodi samo za vrat, pa dobro prođoh. Na kraju preživeh i pod tušem na kojem je frižiderska temperatura vode. Sva sreća te me ne potera u wc, ne znam kako bih progurala kockice leda. 

             Nego, sad dolazi ono najgore. I mene ovako pametnu i opreznu, ponese žar borbe. Kako da ne učestvujem sa svojim narodom, rame uz rame? Izvučem onu ležaljku ispod suncobrana, pod izgovorom sušenja kostima, pa krenem, đa potrbuške, đa poleđuške. Pa nisam ja neka baba da gledam iz prikrajka kako narod gine! A sunašce prži li prži. Ne pogledah na sat. Ko još da gleda na sat kad je na godišnjem i pauza traje čitav dan.Kasnije se ispostavilo, da sam odolevala do kritičnog trenutka,čak do jedanaest časova. Ma umem ja kad hoću, da se pokažem kao vrlo borbena i požrtvovana.

             Zato sam ove koji su pošli samnom umela da posavetujem ko od njih ne sme na sunce i iz kojih razloga. To mu dođe nešto k'o Kosovka devojka.Što sam bila ponosna na sebe, samo da znate. Iz te naše borbe izađe i jedna žrtva. Pade neka žena u nesvest, ali kasno, tek oko pola sedam. Šta joj je to trebalo da se obruka na kraju, ne znam. Dođe i hitna, brže su otišli nego što su došli. Ma šta ima  da traže tu kad smo mi jedan žilav narod, što smo više puta dokazali.

             E sad, kakva je danas situacija na bojnom polju, pojma nemam, jer vidam rane od juče. Doduše povadila me genetika. Znate, mi odmah pocrnimo, nema plikova. Ali ipak, zbog profesije, da se malo pridržim saveta, da se ne brukam.

             Inače, moj besplatan savet vam je, da nikako ne dozvolite da vas ponese žar borbe protiv Sunca, jer više ne važi ona " ko se Sunca krije bolje da ga nije ".

             U zdravlje!

Domaći zadatak

sanjalice | 19 Jul, 2008 21:08

      Posle " kratkog " kursa na msn od strane Hyperinflacije, da vidim šta ću da uradim:ovo je za sve učesnike nemoguće misije pod nazivom "Edukovati Sanjalicu"

Letovanje sa blogerima

sanjalice | 18 Jul, 2008 10:38

         Poče i moj dugoočekivani godišnji odmor.Hm, odmor, pa kako se uzme? Nemojte da mislite da nisam ovih dana mislila na vas. Evo, već prvog dana sam se setila Voje i onog njegovog " Neko će na letovanje u Bodrum, a neko u podrum". Pošto ja nemam podrum, krenuh da otpočnem letovanje u ostavi i kuhinji. Elem, oba mesta su zahtevala detaljno trebljenje i bacanje suvišnih stvari. Znate ono, trebaće mi, pa ga ne pipnete godinu dana, a sve vam žao da bacite. Tako ja raskrstih sa starim šerpama, kutijama od sladoleda i ostalim drangulijama. Rezultat, dva najlonska džaka pored kontejnera. Naravno da sam pazila da me ne uvreba Dara. Nju već ne bih mogla da podnesem na godišnjem.

          Dok sam tako trebila, od rana jutra ( navikla budala da ustaje rano za posao), svi ste mi bili u mislima. Prvo, Sanjarenja56, sa onom njenom Makarskom. Blago njoj, lepo se rodila na pravom mestu, a ne kao ja. Setih se Visa, gde sam zahvaljujući mojoj prijateljici sa kojom pijem čaj za lepotu, letovala tri puta po dvadeset dana. Malo li je? Eto mi je sad ostava, došao đavo po svoje. Pa se tu setih Hyperblogger, i kud mi ne održa taj čas iz kompjutera pod nazivom " Kratak kurs za blogere duduke", pa da vam pokažem slike sa Visa, da vidite raj na zemlji.

          Krenem ja u novi pohod na ormare, to mi dođe kao ono kad promenite plažu. Truba da se kupate uvek na istom mestu. I tu se setih Shadow. Kao da smo bliznakinje. I meni fali visina stolice i još par ruku. Jedino mislim da nam se  one govoreće sise razlikuju, jer kad bi to bilo moguće, moje bi proizvodile neki šapat, za koji ne verujem da bi se čuo, tako da bi mene i Shadow po tome sgurno razlikovali. Inače ovo drugo, sve isto, nesavršena sam totalno.

          Sednem tako da odmorim, između šerpi i kutija, pa rekoh, da zapalim cigaru, kad pade mi na pamet Baladašević i jedan njegov komentar " ostavi pušenje i eto reseeeenja!" Pametan čovek, nego, nije njemu tako loše. Dok njegova mala garava sređuje, on piše pesme! Tu se setih i Vladice, zagovornika zdravog života. Mogla bih i neku rekreaciju da uvedem, nego svako moje rekreiranje završavalo se nepovoljno , pa ne znam da li da otpočinjem.

          I tako dok odmaram u dnevnoj sobi, setih se Pinokio, jer su zidovi moje dnevne sobe pokriveni slikama. Šta li ona sad radi na raspustu, slika, pravi nakit i zeza narod na blogu?! Tu pogledam na sat, auuu! Vreme mi je da pristavljam ručak i setim se Domaćice. Da li da pristavljam ili da se kačim na internet pa da vidim šta radite? Pa i domaćica ponekad zabuši sa receptom, ali se povadi dobrom pesmom. A čime ja da se povadim?! Krenem da "kuham", a znate da retko koje jelo počinje bez seckanja luka i tu se setim Mladogluka. E zlehude moje sudbine! Umesto da na nekoj plaži čitam njegovu knjigu, ja letujem u kući. Samo mi fali let lampa iz ong vica.

          I tu mi pade na pamet Tužna. Pa ona nije ni svesna koliko sad treba da bude vesela, kad ima mamu koja će da radi ovo što ja sada radim. Eh, ovo je tuga ! Tu ja da razbijem monotoniju po sistemu, pa nisu ni meni leđa čupava, odem malo da se opustim na bazenu. Utegnem po neko salče u jednodelni kupaći, u fazonu ribe fiš, pa krenem. Setim se Siljke, moje sugrađanke, ali ona ide na jezero, a i da ne ide, pojma nemam kako izgleda. Možda je baš tog dana rešila da dođe na bazen.

          Setila sam se i Glumca i Tekstopisca koji je najavljivao neko putovanje i kolege Mishe i mnogih kojima ostavljam komentare na blogu. Kuku, pomisliće ljudi da sam lipsala na ovoj vrućini i tako reših da konačno sednem i napišem nešto. Eto dragi moji, samo da znate, i kad me nema, mislim na vas!

          Što se tiče besplatnog saveta, mislila sam da li i od toga da se odmorim, ali ne mogu, kao jedna nadasve vredna žena, da odolim. Brate, bacajte sve što vam ne treba, odmah, letovanje u kući će vam biti mnogo prijatnije.

          U zdravlje! 

         

Čaj za lepotu i ostalo

sanjalice | 03 Jul, 2008 18:17

            Pronađe moja prijateljica u knjizi Rike Zarai čaj za lepotu. Sad da li se baš tako zvao ili smo ga nas dve krstile, ne mogu da se setim, tek primismo se na to, što bi rekla ova deca k'o muškatla. Uvedemo ritual na poslu, u devet svakog jutra, mala pauza za čaj. Ja kao jedna,  već ste valjda prmetili,  kreativna osoba, dodam toj mešavini i neven. Da ne venemo, za svaki slučaj.

            Pijemo mi čajić tako danima, kad krenuše komplimenti od strane nekih baba koje nemaju pojma za naš čarobni napitak. Blago nama kad nam babe komplimentiraju, al' bolje išta nego ništa. Pa krenuše i od neki mlađi. Tu se nas dve zgledamo, zagonetno smeškamo i donesemo zaključak da ipak zadenemo negde i malo belog luka, čisto protiv uroka, nikad se ne zna. Nauka je nauka, a čaj alternativa, a urokljive oči, ma ko će ti ga znati, su urokljive oči.

            E sad nisam ja jedina u mojoj porodici koja upražnjava čajeve. Moj hipnotizer, čitaj muž, ima takođe afiniteta. On se tu isključivo oslanja na umeće Ranđe travara. Taj Ranđa ima tezgu na našoj pijaci i iza tezge stolicu gde posadi pacijenta, uzima podatke i zapisuje u jednu svesku. Tako, reši on da kupi kod Ranđe čaj za probavu. Nekako mu se to učinilo najpametnije. Donese čaj, postupi po uputstvu i ništa.Čeka on , čeka, i ništa. Proradi čaj u neko doba noći. Ustaje pacijent jednom, drugi put, treći. Ja se prevrćem po krevetu, sutra radim, još malo pa ću da ustajem, a nisam oka sklopila. Kad je ustao i četvri put ja dreknem iz kreveta: " Sad moram da udarim naukom protiv Ranđe travara! Nađi tamo tablete i popij da se skrasiš noćas!" I naravno dobijemo napad smeha! Sva sreća da ga niko nije video kako sedi na pijaci! Sad nisam baš sigurna da nije preterao kao što ume, a neće da prizna.

            Sve u svemu, dragi moji, nije loše potkočiti sa svih strana, nikad se ne zna!

            E sad naravno da ću vam odati formulu čarobnog napitka zvanog čaj za lepotu. Pomešajte iste količine nane, majčine dušice, ruzmarina i žalfije. Nikako ne zaboravite neven, da ne venete! Na šolju proključale vode ide jedna supena kašika čaja. Poklopi se da odstoji petnaest minuta i pije se polako. Ja upražnjavam jednom dnevno. Ne zato što mislim da sam mnogo lepa, nego brate mrzi me da petljam više puta dnevno. Inače preporuka je tri puta dnevno. Sad vi procenite, nemoj da mi se mnogo prolepšate pa da nastanu dodatne komplikacije zbog toga. I još jedna napomena, isprobano na ženama, sise dodatno ne rastu, tako da ako ste muškog roda nema rizika. Sad, da li opada brada, ne znam, ali dlake na nogama i kosa čvrsto stoje. I naravno beli luk da je uvek svež , u pripravnosti!

            U zdravlje!
 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb