Ja u zemlji čuda

Šta reći ?

sanjalice | 26 Oktobar, 2009 23:20

        Konačno se dokopah ovog savremenog sredstva komunikacije. Seka počela da sprema ispit, pa eto sad se to ne može bez kompjutera. E majko moja, da je meni bio jedan, nego sve iz knjiga i na pešaka što bi se reklo.

        Nego nisam htela o tome. Ovih dana , sticajem okolnosti, dodje mi jedna epohalna misao na pamet, pa evo da je podelim sa zainteresovanim čitaocima. Dodjoh do zaključka da ako čovek hoće duže da poživi mora da počne na vreme da umire. Da da, dobro ste pročitali. Da počne na vreme da umire. Evo znam više takvih slučajeva koji umiru tako već tridesetak godina. Lepo ljudi sebe proglase za bolesne i slabačke. Svi ih štede, sklanjaju i paze i ono tako bolesni eto umiru i uz put te što ih paze sahranjuju. I naravno uvek ucveljeni objave da su eto oni sledeći sigurno. Uz to naravno piju oni po neki lek, kako da ne piju kad su skoro pa gotovi. Malo da smanje kiselinu, jelte da ne progore želudac, pa i poneku tabletu za pritisak, jer taman da im se nešto dogodi a nikog od publike pred kojom su umurali godinama. Sram bilo publiku pomrla u međuvremenu. 

        Mudar je ovaj naš narod u mojoj Zemjli čuda, lepo kaže "žuti žutuju, a rumeni putuju". Ne otkrih ja rupu na saksiji nego se malo pozamislih nad svojom sudbinom. Da l' da predjem u te žutaće? 

Ušteda

sanjalice | 12 Oktobar, 2009 18:35

          Ode moja Seka (čitaj ćerka), na studije u prestonicu. Moji raniji verni čitaoci znaju da je nadimak Seka dobila po čuvenom pitanju iz jednog domaćeg, više puta repriziranog filma: " Ko će danas da šeta seku?" Od malih nogu je imala potrebu da bude šetana. I tako ta naša mala Seka poraste, bi na vreme u obrazovanju usmerena i krenu s Božom pomoću na fakultet.

          Da bismo izveli taj poduhvat sednemo ja i moj hipnotizer (čitaj muž) da napravimo finansijsku konstukciju. U stvari nismo sedeli. Legne on na jedan trosed, ja na drugi i počnemo da mudrujemo. Ležeći položaj je pripomagao dotoku krvi u mozak jer takvi poduhvati zahtevaju dooobru prokrvljenost. Prvo smo mudrovali svako za sebe, a onda je počelo izlaganje. Prvo je on izbacio cifru, kao bolji matematičar. Ne rekoh da se radnja odvijala mnogo pre Sekinog upisa. Cifra ohoho. Tu mi ležeći položaj pripomože da ne padnem. A mozak vri. Padoše tu i prve ideje, za uštedu naravno.

          Pošto stalno prigovara kako pušim, rekoh, pošto on ne puši, da vidimo to što on ne pogori pred očima. Da da u kasu pedeset evra što ne puši! Kad smo kod pušenja, ja ne obustavljam, jer ću kao majka da se sekiram za oboje, on ne mora. Ja ću da se oblačim kod Kineza. I ko mi od sad kaže nešto protiv njih naj....o je. Kad ode Seka, klopa dva puta dnevno. I onako smo pustili stomake, dobro će nam doći. Pranje, peglanje itd, sve na jeftinu struju. Vidimo mi ne ide nam loše. Obuću na gomilu,dve stonoge da obuješ. Sve kod obućara na popravku, od babe da pravi devojku. Tu meni pade na pamet, ako jedemo margarin, a može slan ili sladak uz jogurt ili čaj, eto rešenja. Džemove i onako dobijam, a bogami i po neku teglu meda. Sve džabe. Sapun ne umemo da kuvamo, ali brate mnogo ga trošimo. Kupanje samo subotom, kao kad smo bili deca. Samo isušujemo kožu bespotrebno. Radnim danima peremo samo kritične tačke. Deterdžent najjeftiniji, i onako su svi puni sode, što da idu pare u kanalizaciju?

          Ideje samo naviru, troškovi se smanjuju, a fond za školovanje raste.Muž popravlja po kući, ja grickam slane štapiće i pijem običnu vodu, još da ubedim obućara da mi negde nabavi blokeje,eto je i rata za autić.

          Ja vam dadoh neke predloge, ako imate sličnu muku, a radite za platu i imate vredno i dobro dete koje hoće da se školuje. Na kraju i besplatan savet. Obavezno lezite pri donošenju važnih odluka i pronalaženju rešenja. Zbog boljeg dotoka krvi u mozak i prevencije pada u nesvest.

          U zdravlje!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb