Ja u zemlji čuda

               Naravno,.. " biseri rasuti po celom svetu", kako kaze pesma, " a ja sam selica, pa ih po nekad sretnem u letu"... E tu nastaje problem, gde počinje ovaj let. Pesma me pogodi svaki put kad je čujem i razgali mi dušu, al' brate, ja slabo putujem, a o letenju, mislim avionom, da i ne govorim.

               Sve drugo se uklapa, imam ih stvarno svuda, čujemo se, dopisujemo, vidjamo kad oni dodju, zovu me u goste, a ja ni makac. Život me skoptisao u ovoj mojoj Zemlji čuda  i samo tumaram u lokalu, najdalje do prestonice. Uglavnom tamo gde pasoš ne traže. 

               Ali,ne dajte se prevariti ovom mojom pričom. Skoro sam čula da su o meni pričali u Danskoj. Hej, nisam mogla da verujem. I tako, čestitaju rođjendan, banu mi na vrata ne najavljeni, sretnemo se kod zajedničkih prijatelja, najave se pa pažljivo planiram kako da provedemo vreme i tako. Ali da krenem ja, nikako. Sedim tako povremeno, pa nesto razmišljam. Pa i koji ću đavo negde da idem. Da me deru na aerodromu, da rizikujem, kakav sam maler, treba da prorade još neki vulkani, malo li je ovaj što već zajebava. 

              Oni i onako pričaju o meni, a to je znak da me nose u srcu. Ne pravimo trošak a zajedno smo. Tako sam vam ja istovremeno u Danskoj, Madridu, Švajcarskoj, Americi, Novom Zenlandu, Puli, Oslu, na Blogu.rs. Da da lepo ste pročitali. Šta se čudite, pa valjda smo i mi blogeri svet. Svet je i onako veliko selo. 

              Naravno da vas neću ostaviti bez besplatnog saveta. Putujte dragi moji, u srcima vaših drugova i obiđjite ceo svet.Karta je pozitivna energija i ljubav, osvežava a ne goji.

              U zdravlje!

             Sada ću kao jedna nadasve skromna žena da vam se, dragi moji čitaoci, pohvalim nečim. Skoro sam napunila 128 godina i tim povodom primila više iskrenih čestitki i naravno poklona od mnogobrojnih obožavalaca iz familije a i šire.

              Jedan od njih, ima izezetnu vrednost za mene. Dobila sam ga od moje kumaseke. To je rodbinska veza koju smo nas dve patentirale i sada koristim priliku da promovišem taj naš patent. Elem, poklon je knjiga, ali ta knjiga sadrži posvetu. Inače se zove Igra andjela pisca Karlosa Ruisa Safona. Posveta je sledeća :

              Oni se kupaju u tvojoj kafi                                                                               

              baš kad ti na vrata

              pokuca neko drag.

              Oni sede na oblaku

              koji će da polije

              tvoju bastu.

              Oni te vode za ruku

              iza ugla,gde ćeš da sretneš

              ljubav svog života.

              Oni ti ne daju da spavaš u noći

              u kojoj treba

              nešto divno da se desi.

              Oni su andjeli.

              I oni se samo igraju

              jer je igra dar bogova

                          i zove se život.

             Igraj se i ti s njima.

             Srećan rodjendan!

                          Mojoj dragoj kuma seki

             Samo da znate da moja kumaseka inače ne piše pesme, mislim ne piše ništa, uopšte se ne bavi ničim sličnim. Kaze da joj je pesma naišla onako iznenada i u jednom dahu je napisala na knjizi. I šta reći? Naravno da sam bila oduševljena što sam konačno nekome inspiracija i što sam zaslužila da mi neko napiše pesmu. Kumaseko volim te do neba!

             I na kraju naravno da imam besplatan savet. Volite se dragi moji čitaoci, delite sa drugima i dobro i zlo i lepo i ružno, radujte se i tugujte zajedno i uzgajajte kumaseke, bracakumove i sve moguce kombinacije ljudi koji će da vas vole.

             U zdravlje!

           U mojoj Zemlji čuda ljudi su stvarno čudni. Imaju neke čudne rezone i na svašta se žale.

Na primer u prodavnici će uporno da čekaju i pojedu kasirku ako kojim slučajem nema dinar, dva,  to je naša valuta, sitno, da im vrati kusur, ali zato će kao prave patriote da oproste državi dug od nekoliko penzija. Čudan neki narod. Skupljaju neke markice na kasama da kao kupe neko posuđe po nekoj ekstra ceni. Da bi sakupili petnaest markica treba da potroše bar petnaest hiljada dinara zbog šerpe koju će da plate tri ipo hiljade. Doduše sa sve poklopcem koji se posebno plaća.  Ako moj dragi čitalac nije stanovnik ove čarobne zemlje malo ću da mu pojasnim stvar. Za te pare može u svojoj zemlji da kupi osrednji klima uređaj. Najgore od svega što i mene ponese taj sakupljački žar. Sva sreća na vreme napravih računicu, pa pošto zaključih da dotičnu šerpu neću nositi na glavi da je ceo grad  vidi, ja odustadoh na vreme. Kuvaću u mojim starim sudovima, a umesto šerpe kupiću nešto drugo.

           Kažem vam ja, neki čudan narod. Zbog prirode posla ja stalno slušam žalopojke o starosti. Kako je starost teška, pa napadaju razne bolesti tipa kostobolje, naročito kad se menja vreme, pa ne mogu više da šetaju po pet kilometara po obližnjim brdima, a tek im je osamdeset druga godina, pa ih zabole ramena od kačenja zavesa i mlevenja paprike za ajvar. A eto hoće da pomognu unucima koji rade i nemaju vremena. A u međjuvremenu su ostali bez roditelja. Mislim unuci sirotani. I sve tako neki problemi. Praunučići nemirni, jedva ih sustižu u parku. 

          Naravno da kao humana i sažaljiva osoba odmah pristupim tešenju i smirivanju. Sve u smislu " pa nemojte tako, odmorite malo, pa neka i mlađi urade nesto, pa samo polako i po malo, koliko možete", ali uporni su oni, ne daju se lako i naravno uvek jedna te ista priča.

          Dok se meni ne upali sijalica! Valjda kao odbrambeni mehanizam, da ne poludim od monotonije tih dijaloga. Sad i ja imam svoju žvaku. Krenem " Pa nemojte tako. Nije sve baš tako crno. Ima i gorih bolesti. Treba i ostariti. Sad ispada blago onima sto su umrli mladi ! " I tu ih matiram! Nikad više ne pomenu starost. Obradila sam tako većinu slučajeva i sad mi je mirna glava. Izgleda da šire priču među sobom pa se i neobrađeni više ne žale.

          Naravno da ću vas na kraju posavetovati da kad ostarite, što vam od sveg srca želim, smanjite kilometražu, i uživate u svojim najboljim godinama, jer, ne zaboravite da su najbolje godine one u kojima ste tog trenutka.

          U zdravlje !

      Evo me opet na sceni. Nije da mi je ponestalo inspiracije, ma kakvi, ideje samo naviru. Drogiram se i knjigama i igricom, sve postižem. Nego, ubi me knjiga lica.

      Elem pojavi se u mojoj Zemlji čuda još jedno, ta knjiga lica. Nije to od skoro. Ne znam tačno ni kad je počelo. Ušunja se u naše živote samo tako. Deca poludela, ne skidaju se. Ne možeš da dođeš na red na kompjuter, makar malo da prospeš pamet. Kud sva deca tu i moja seka, čitaj ćerka, ne silazi.Vidim i penziju je tražila od knjige lica. Još joj nisu odgovorili.

      E sad. Ajd' što ona tamo talabesa, nego i mene nakači. Doduše pitala me, da ne grešim dušu. I ja pristadoh. Odmah mi je sve bilo jasno. Stavila moju sliku sa njom. Malo joj bilo njenih slika na njenom profilu, to se jelte zove profil, nego se svuda iskačila i kod mene. E to li je bio cilj vežbe!? I tako kad sam već tu krenem i ja da talabesam po toj knizi lica i eto zapostavim moje pisanije.

      A tamo, na toj knjizi, nakačila se deca, pa se preko dece nakačili roditelji, a mogu vam reći i pojedine babe. Pa kad tu krene prepiska, pa pohvale, pa izlivi emocija,pa pametne misli tipa "tvrd je orah voćka čudnovata,al' je čekić sprava zajebana", pa ljudi, nikad kraja. A onda u sred razgledanja, cuješ "poing", a ono ti se neko direktno javlja na vezu. Pa onda tu klikneš, milina božja od priče. 

      Sad, sve to ima prednosti i mane. Prednosti, ne košta puno, ne pereš šoljice od kafe, ne plaćaš autobus i avion da bi nekoga video. A mane, pa šta da vam kažem? Ako hoćete nekom da skrešete nešto, onako sočno, ipak je bolje skuvati kafu pa uz nju. Posle ti slatko dok pereš šoljice i sećaš se njegove face.

      I da ne dužim više, uključite se i vi ako u vašoj zemlji ima toga. Sami, preko dece, baba, unuka, kako bilo. Pa da vidite koje ludilo.

      Naravno, za kraj jedan savet. Ne preterujte osim ako imate još mnoooogo da radite do penzije. Treba pokušati.

      U zdravlje! 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Priča o čarobnjaku
• "Moji su drugovi...
• Posveta
• Rezon
• Knjiga lica
• Šta reći ?
• Ušteda
• Kako do penzije
• Jadna braća žalosna im majka
• Droga

• Generalna [62]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom