Ja u zemlji čuda

Knjiga lica

sanjalice | 08 Jun, 2010 21:34

Evo me opet na sceni. Nije da mi je ponestalo inspiracije, ma kakvi, ideje samo naviru. Drogiram se i knjigama i igricom, sve postižem. Nego, ubi me knjiga lica.

Elem pojavi se u mojoj Zemlji čuda još jedno, ta knjiga lica. Nije to od skoro. Ne znam tačno ni kad je počelo. Ušunja se u naše živote samo tako. Deca poludela, ne skidaju se. Ne možeš da dođeš na red na kompjuter, makar malo da prospeš pamet. Kud sva deca tu i moja seka, čitaj ćerka, ne silazi.Vidim i penziju je tražila od knjige lica. Još joj nisu odgovorili.

E sad. Ajd' što ona tamo talabesa, nego i mene nakači. Doduše pitala me, da ne grešim dušu. I ja pristadoh. Odmah mi je sve bilo jasno. Stavila moju sliku sa njom. Malo joj bilo njenih slika na njenom profilu, to se jelte zove profil, nego se svuda iskačila i kod mene. E to li je bio cilj vežbe!? I tako kad sam već tu krenem i ja da talabesam po toj knizi lica i eto zapostavim moje pisanije.

A tamo, na toj knjizi, nakačila se deca, pa se preko dece nakačili roditelji, a mogu vam reći i pojedine babe. Pa kad tu krene prepiska, pa pohvale, pa izlivi emocija,pa pametne misli tipa "tvrd je orah voćka čudnovata,al' je čekić sprava zajebana", pa ljudi, nikad kraja. A onda u sred razgledanja, cuješ "poing", a ono ti se neko direktno javlja na vezu. Pa onda tu klikneš, milina božja od priče.

Sad, sve to ima prednosti i mane. Prednosti, ne košta puno, ne pereš šoljice od kafe, ne plaćaš autobus i avion da bi nekoga video. A mane, pa šta da vam kažem? Ako hoćete nekom da skrešete nešto, onako sočno, ipak je bolje skuvati kafu pa uz nju. Posle ti slatko dok pereš šoljice i sećaš se njegove face.

I da ne dužim više, uključite se i vi ako u vašoj zemlji ima toga. Sami, preko dece, baba, unuka, kako bilo. Pa da vidite koje ludilo.

Naravno, za kraj jedan savet. Ne preterujte osim ako imate još mnoooogo da radite do penzije. Treba pokušati.

U zdravlje!