Ja u zemlji čuda

Osta priča bez naslova

sanjalice | 28 Maj, 2008 11:47

Čudo jedno kako se mi u Zemlji čuda u sve razumemo. Mislim većina nas se razume u sve i svašta, a pojedini su veći stručnjaci i od onih što se time bave. Evo na primer, u politiku se svi razumemo. Retko ko da se nije našao u nekoj žučnoj raspavi na tu temu. Sad, pojedinci koji su bili najpametniji, uzeli su to za profesiju, pa su im se preko politike pootvarala vrata mnogih oblasti gde su oni zaključili da su najbolji.

Tako šetaju od ministarstva do ministarstva, od jednog do drugog direktorskog mesta, gospoda i gospođe usveserazumejući. Vredni su oni, ne mogu da kažem, kao pčelice, lete sa cveta na cvet, sakupljaju vredno med za svoju dečicu,unučiće i praunučiće. Oni najvredniji i najpametniji, Boga mi, obezbediće i čukununučiće.

Ali, iz čisto profesonalnih razloga ja sam obratila pažnju na to kako se moji sunarodnici, listom razumeju u medicinu, pardon, medecinu. Čast izuzecima koji se oslanjaju na one koji su izučii školu za to. Među ovima što se razumeju, prednjače oni što su u srodstvu ili komšiluku sa medicinskim radnicima. Ali, znanje se prenosi, tako da svi dobro vladaju materijom. Nama to doduše olakšava posao, ljudi završe sve uz kafu u kućnoj režiji, ali me malo čudi što nam se obraćaju kad zabrljaju stvar. Razmenjuju oni tako tablete među sobom. Najbolje se kotiraju one roze boje, a najslabije bele. Valjda onako bledunjave ne ulivaju poverenje. Tako, nizak pritisak obaraju, srce usporavaju, ali opstaju, žilav smo mi narod.

Rade oni i na edukaciji. Svašta se može naučiti iz novina, raznih dodataka i reklama. Tako oni najnapredniji dođu sa pripremljenim predavanjima pa krenu da edukuju nas. Pošto su gužve velike pa se nema vremena, a i edukaciju više volim na nekom finom mestu i sa koktelom posle, ja im predložim da to odštampaju kao skriptu, pa da podele nama doktorima, da čitamo te pametne misli, pošto mi za tako egzotičnu bolest, kao što su na primer šujevi, nikada nismo čuli. Malo ih zbuni pojam skripta, ali odu zadovoljni.

Šta da vam kažem, dagi moji čitaoci, jedan svestran i nadasve nadaren narod. Valjda nam je to ostalo iz vremena Turaka, kad smo morali da se svakojako dovijamo da ih nadmudrimo, dok na kraju nisu pobegli od nas. Geni su čudo.

Za malo da zaboravim. Pa nisam vam navela glavni primer. Evo ja. Lepo sam učila školu da radim to što radim, ali ne, ja hoću i da pišem. Kobajagi se razumem i u to. Pa šta dalje da vam pričam!? Beznadežni smo mi iz Zemlje čuda!

Nego, nešto mi pade na pamet, mogla bih i ja da odštampam ovo pa da čitaju široke narodne mase ove moje pametne misli, ha!?

U zdravlje!