Ja u zemlji čuda

"Neka nam hrana bude lek,

sanjalice | 03 Jun, 2008 19:14

neka nam lek ne bude hrana", reče Hipokrat, pametno, odmereno, svaka mu na mestu. Ali kud reče!?

Kod nas u Zemlji čuda, dragi moji čitaoci, većina teži suprotnom. Kao da imaju nešto protiv Hipokrata. K'o da im je on kriv za nešto, pa eto baš u inat njemu, dokazaćemo suprotno. Ko ga šiša, može da se živi i kad se radi naopako. Može, može. Ali kako!?

Evo da krenem od sebe i svojih ukućana. Ne moram daleko da idem, niti sebe da opravdavam, kao ja sam mnogo pametna. Mi u kući više radimo na pobijanju prvog dela ove pametne preporuke. Stalno nekome viri dupe iz frižidera. Jadniku je crko termostat na ovoj vrućini od stalnog stvorizanja vratima. Mislićete dešava se to, pa dotrajao termostat. Vraga! Skoro je menjan, nego dojadilo mu, uključi se, isključi, dok mudrac ispred njega razmišlja šta bi sad mog'o da krka, podesi temperaturu! Morao je jadnik da crkne od muke. On, crče, a mi sve širi. Mom dragom sise veće nego meni, meni celulit na sve strane, počeo na cevanice da se spušta, što nema ni u jednom časopisu ni reklami da vidite, samo na meni. Jedino se ćerka drži, valjda što ide peške u školu, a i učenje iscrpljuje. Ne zaostaje ona oko frižidera, taman posla. I još vodi sa raznim gricalicama koje su odlične za napredovanje celulita, a o majonezu za uspešan rast bubuljica i da ne govorim. Nego, hvala Bogu, ona mlada pa to prerađuje, a mi nismo više u pubertetu pa nemamo bubuljice, inače ko zna na šta bismo onako đuture ličili.

Kad pogledam oko sebe, slična priča. Vuku ljudi na sebi džakove, naravno od sala. Vuku i sopću na ovoj vrućini i kao po pravilu, oni najdeblji, uvek se zakite sladoledom, kokicama, krofnicama i kesicama raznih vrsta . I kad ih posavetujem da skidaju kilažu uvek imaju odgovor:" Pa ja ne znam od čega se gojim, ja ne jedem ništa!" Posle se ispostavi kroz razgovor da to ništa jedu sa pozamašnom količinom hleba, neki pavlake, a neki majoneza. Tako zajednički ustanovimo da ništa ipak goji. Čudnovato,ali tako je.

O onome"...neka nam lek ne bude hrana" , teško je diskutovati. Lek je lek, kad je neophodan, nema se kud, ali pojedini vole da dodaju. Vole. Te malko protiv gorušice, te malko protiv nadimanja, te spopala ih kijavica, te zasvrbeo ih lakat. Za svaku sitnicu posežu za lekom, pa uz ono neophodno, nakupi se šačica, kol'ko za užinu. Još dok je bilo besplatno, pa ko to da propusti kad ne košta ništa. Jeli su oni lekove i što je najgore, ne mogu da ih osuđujem, samo konstatujem da su bili u pravu. Oni su se , dragi moji čitaoci mumifikovali još za života. Dobro ste pročitali, mumifikovali su se. Za razliku od mumija, koje su napravljene posle smrti dotičnog, ovi se mumifikuju iznutra, lekovima, i to za života. Idu okolo ko Tutankamoni, uvoštili se, pojedini izgledaju trideset godina mlađe, nećete verovati. Što ti je nauka, i Hipokrat bi se sad zamislio .

Da više ne filozofiram, sve ovo možete videti u Zemlji čuda, ako se letos odlučite za ovu destinaciju. Ovo vam može izgledati kao reklama, ali biće besplatan savet. Ako nemate novca da vidite mumije, ma ne očajavajte, ima toga u enciklopedijama. Ovde ćete videti isto to samo živo, hoda, jede i vodi politiku. Priznaćete da je atraktivno.

U zdravlje!