Ja u zemlji čuda

         Što ja ,ljudi moji, volim slobodan dan. Unapred ga izdelim na po dva sata, da mi duže traje, pa ga gustiram onako na tenane, kao neki veliki kolač. Obično ga započnem kod mog majstora u veeelikoj radnji. Ona ima vrata i izlog, to mu je i jedno i drugo, od onog stakla što vidite one napolju, a oni vas ne vide unutra. Tako se za početak sita nagledam naroda koji priča sam sa sobom, onako baš lepo,  pa se  tu odmah ujutru utešim da ima i onih  kojima je gore nego meni.

          Tako ja  pre neki dan ulazim u radnju, a moj stručnjak bode nešto po fiskalnoj kasi. To vam je onaj poslednji krik nauke i tehnike koji je verovatno ispušio na zapadu, pa ga uvalili ovim našim spasiocima, a oni ga uvalili nama, doduše po vrrrlo povoljnim cenama, al' nema veze samo kad je imalo da se kupi. Tako ulazim ja, sedam i počinjem neku priču, a on vrlo ozbiljan :" Ej, čekaj malo,... jebiga sad moram iz početka .." Vidim ja da je zabrljao nešto.  Pitam ga šta radi to, a on kaže da menja cenu nekog jastučeta.  I počinje da čita iz uputstva  naglas i da "bode "  po onoj kasi.  To ide ovako:"  Sa glavnog menija funkcije  Z  kada  se pritisne tipka  3  na displeju se prikazuje PLU  1. Željeni artikal može da se izabere unošenjem broja PLU koda i tipkom PLU-M, zatim sa tipkom PRC MR na displeju se prikaže trenutna cena artikla." Tu on zastade da nađe PRC dugme. Ja slušam i ne mogu ušima da verujem. Čita on dalje:" Ako se u levom uglu displeja nalaze tri horizontalne crte znači da je selektovani artikal prodavan od zadnjeg brisanja prometa i količina. Zatim se unese nova cena i ponovo pritisne tipka PRC ". E ovde više nisam mogla da izdržim: " Majke ti, jel' ti to reče prc?" A on onako udubljen :" Aha,  ima dugme prc." Ja se malo pridignem pa pogledam, mislim zeze me, al' jok bre, stvarno ima. I dalje je on čitao i ukucavao nešto, potrajalo je to, ali ja dalje nisam pratila. Ja sam bila fascinirana ovim dugmetom, da ne kažem tipkom. 

          Auuu, majku mu, pa to mu dođe k'o neka poruka! Kucaš ti na kasi, pa povremeno PRC, pa opet malo kucaš, pa PRC. Lepo smišljeno.  Prosto da  znaš na čemu si, nikako da se ne opuštaš.  To  što ti treba  neki kurs da otkucaš ono što si prodao, ni po jada.  I što  ta naprava malo veća od boljeg digitrona košta k'o kompjuter,  nema veze. Samo kad ima dugme za PRC,  da ne žališ šta košta.  Prosto se  osetiš ko neki  je*ač, šta da vam kažem dođe milo čoveku. E sad, ko koga  j.... ,  to se ne zna, ostaje onako da se čita između redova uputstva za upotrebu fiskalne kase.

           Dragi moji čitaoci  ,besplatan savet.  Ako rešite da otvarate radnju , onda nikako supermarket. Čula sam da na njihovim kasama nema PRC.  To je rezervisano samo za ove veeelike privatnike u maaalim radnjama.

            U zdravlje!
 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Priča o čarobnjaku
• "Moji su drugovi...
• Posveta
• Rezon
• Knjiga lica
• Šta reći ?
• Ušteda
• Kako do penzije
• Jadna braća žalosna im majka
• Droga

• Generalna [62]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom