Ja u zemlji čuda

Ne propustite "prolećni sistematski"

sanjalice | 18 April, 2008 19:08

      Kako sam ja poznati stručnjak za rad na računaru,prethodnu priču sam objavila na pola.Kako sam zeznula stvar pojma nemam,ali setiću se ako vama zatreba da i vi zeznete nešto.Elem,krenu tako naši penzioneri,a bogami i mladice,dobrovoljni davaoci krvi i urina,a sve u cilju provere da ih nije napala kakva egzotična bolest tokom zime,a oni ne znaju.Ništa ih ne može zaustaviti.Nema veze što nemaju nekih novih tegoba,ipak da oni provere za svaki slučaj.I obavezno najviše vole to da rade pred Prvi maj i Uskrs.Kao da je smak sveta posle praznika ili možda pred praznik delimo eliksir mladosti.E sad ima tu nešto čega se ja nisam setila.

      Kaže meni jedna penzionerka:"Kuku dete,što je ovolika gužva,šta su navalili?" I odmah sama odgovara:"Došli, mere pritisak,da vide jel mogu da dekljošu sad za praznik.Daj mi dete lekovi pa  da begam.Ovo sve poludelo!"

      Znači u tom grmu leži zec!Provera pred "dekljosanje"(krkanje,ždranje,nazovite to kako hoćete).

       I tako svakog proleća oni se meni ukake u merak.Samelju me,jedva se dovlačim kući,pa proleće nekako proleti i  promiriše pored mene.Sad k'o ozeb'o sunce čekam  neradne dane da se odmorim,a do tada uživajte u proleću i za mene.

        I kako da vas ostavim bez besplatnog saveta?

         Ako slučajno ostarite  i u šetnji sretnete svog doktora,nikako se ne trudite da budete brži od njega.Pogotovo ako je on mlađi trideset godina od vas.Ovo nema veze sa prolećem,važi za sva godišnja doba.

         u ZDRAVLJE!
 

         

O proleću,na moj način

sanjalice | 18 April, 2008 18:56

        Kod mene su proleće i leto uvek u trci za prvo mesto.Volim i jedno i drugo doba godine.Proleće volim  zbog toga što je zima prošla i srce mi igra jer ide leto.Najviše ga volim zbog mirisa.Prvo miris mladog lišća koje se nekako odjednom,preko noći pojavi,prosto zavrišti.Onda miris piskavca koji cveta i vrati me u nezaboravno detinjstvo.Pa miris mlade trave i jorgovana.  I sve to ludo pomešano u vazduhu.Onda navale sećanja.

        Na put do škole i nazad.Obuvanje dokolenica.Obožavala sam dokolenice.Mislila sam da ću ih nositi celog života i čudila se ženama što ih ne nose kad tako lepo stoje.Kupovina sandala.Uvek sam više volela da idem sa mamom,puštala me da biram.Obavezno sam birala one što lupkaju kad idem,guma nije dolazila u obzir.Kupovao se nov lastiš.Neke su govorile lastiž.Baba da pare za dva metra,a resto se vadi iz gaća koje su prešle u krpe za prašinu.Nema rasipanja.

       Onda naravno,slet.Prvo probe,pa gubljenje časova,pa šivenje sletske haljine.Materijal sečen na meru haljine kupuje se u robnoj kući Beograd.Joj što sam sve to volela i unpred se radovala.A pre toga Prvi maj.Priredba.Vatromet,kolektivno ludilo,redovi na kasama.Obavezna jagnjetina,mladi luk,zelena salata i torta sa šamom od ulupanih belanaca.Godinama je vodila čuvena Vasina torta.Dan pred praznik orila se ulica od zvečanja žica za mućenje.Pa Uskrs.Baba farba jaja u lukovini i crveno,pa se razmenjuju šerpe sa bojom preko ograde sa komšijama.Čuju se zvona sa crkve u ponoć.I dan danas obožavam uskršnja jaja i radujem se k'o malo dete.I moj Poni bicikl .Deda mi ga kupio baš jednog proleća.

       A onda jun,procvetaju lipe i ceo grad kao da je potopljen u lipov čaj.Toplo i mirisno.

       Odavno,moja proleća nisu više tako romantična.

        Sada,svakog proleća  kreće "prolećni sistematski".Krenu naši penzioneri,a bogami i mladice,dobrovoljni  davaoci krvi i urina.Sve u cilju provere&

Gde se dede deda?!

sanjalice | 17 April, 2008 19:23

      Mi smo definitivno u zemlji čuda.Kakva  Alisa,to je ipak bajka,a ovo je najstvarnija stvarnost!Ovo što smo danas doživeli moj muž i ja moram odmah da podelim sa vama,pa da se čudite i da vidite gde živimo.

      Da ne dužim dalje prelazim na stvar.Rešio moj muž pre nekolko meseci da sudu u našem gradu podnese zahtev za rehabilitaciju svog dede po majci koji je posle rata proglašen za narodnog neprijatelja i streljan,da bi mu bila konfiskovana imovina,fabrika u Leskovcu, neke kuće,novac iz banke itd.A sve to a propo obećanja naše vrle nove vlasti da će vratiti imovinu otetu na taj način.Znate ono "oteto prokleto" i ti fazoni.Glasajte za nas,a mi ćemo posle....Odnese na sud presudu iz 45.godine,sud dobije kopiju iz arhiva Srbije,sve ko šećer.Ali,ne lezi vraže,traži sudija da dedu oglasimo mrtvim.Nije to dovoljno što postoji presuda na smrt streljanjem,što je čovek nestao i nikad se nije pojavio,ne zna mu se grob..Kaže sudija ,možda je pobegao sa streljanja.Dobro,možda, mada je malo verovatno al' ajde nek je pobegao i preživeo.Ali deda je rođen 1902.god.Pre neki dan je napunio 106 godina,mašala!Tako mi danas poranismo što kaže naš narod,na sabajle i odosmo u Leskovac da proglasi sud dedu za mrtvog,mora tamo jer je tamo rođen.Izvadismo i krštenicu.Ljubazna službenica nauči nas da navedemo kao svrhu izdavanja,vađenje zdravstvene knjižice(za pokojnika,al nema veze,ima čovek pravo).

     E sad leskovački sudija traži da moj muž nađe dva svedoka,koji po našem proračunu treba da imaju najmanje osamdeset i kusur godina,a da su videli da je streljan.Poznato je da je vlast vodila svedoke da gledaju,kad bi se zezali,a možda su  živi i oni što su streljali pa da  sad dođu na sud  i lepo kažu jeste,mi smo ga ubili.E sad šlag na torti.Dok ne nađe svedoke,mora dedi da se odredi staratelj.To nikako ne može da bude moj muž jer je on zainteresovana strana,nego je morao da ode u centar  za socijalni rad,preko puta suda,da im da zahtev da odrede dedi staratelja,nekog od njihovih službenika.Staratelja mrtvom dedi,koji i da je živ ima tačno sto šest godina i mesec dana,i nigde ga nema!

     I da vas ne davim dalje,kad je on to meni ispričao,ja sam samo uspela da kažem da sačeka malo i da počne iz početka.Kao da mi je ispričao odlomak iz nekog romana Efraima Kišona.Nisam mogla da verujem da je to stvarnost.Svakoga dana vidim neku glupost,pročitam,čujem,ali ovo što se nama dogodilo danas je definitivno nešto najgluplje do sada.Koji je zakonodavac,da ne kažem mudrac izmislio da određuje staratelja mrtvom čoveku!?.

     Kad smo preživeli prvi šok,moj muž uz dva Caffetina,onda je krenulo zezanje."Ćuti kad ti nisu uvalili nekog dedu ,kao tvoj je,našli ga oni,u fazonu,evo deke,ko kaze da je mrtav!?To je bio onaj histeričan smeh,tačno ljudi nezdravo,kad nas šlog nije strefio!Sad se nešto mislim da l' da mu izvadimo tu zdravstvenu knjžicu,možda se on i pojavi?

     Eto,dragi moji čitaoci,nije ovo bilo iz rubrike Zabavnika,verovali ili ne,nego jedan dan u mom životu.Dvoglavi Arapin je mila majka za ovo danas!

     U zdravlje!
 

Gde se dede deda?!

sanjalice | 17 April, 2008 19:23

      Mi smo definitivno u zemlji čuda.Kakva  Alisa,to je ipak bajka,a ovo je najstvarnija stvarnost!Ovo što smo danas doživeli moj muž i ja moram odmah da podelim sa vama,pa da se čudite i da vidite gde živimo.

      Da ne dužim dalje prelazim na stvar.Rešio moj muž pre nekolko meseci da sudu u našem gradu podnese zahtev za rehabilitaciju svog dede po majci koji je posle rata proglašen za narodnog neprijatelja i streljan,da bi mu bila konfiskovana imovina,fabrika u Leskovcu, neke kuće,novac iz banke itd.A sve to a propo obećanja naše vrle nove vlasti da će vratiti imovinu otetu na taj način.Znate ono "oteto prokleto" i ti fazoni.Glasajte za nas,a mi ćemo posle....Odnese na sud presudu iz 45.godine,sud dobije kopiju iz arhiva Srbije,sve ko šećer.Ali,ne lezi vraže,traži sudija da dedu oglasimo mrtvim.Nije to dovoljno što postoji presuda na smrt streljanjem,što je čovek nestao i nikad se nije pojavio,ne zna mu se grob..Kaže sudija ,možda je pobegao sa streljanja.Dobro,možda, mada je malo verovatno al' ajde nek je pobegao i preživeo.Ali deda je rođen 1902.god.Pre neki dan je napunio 106 godina,mašala!Tako mi danas poranismo što kaže naš narod,na sabajle i odosmo u Leskovac da proglasi sud dedu za mrtvog,mora tamo jer je tamo rođen.Izvadismo i krštenicu.Ljubazna službenica nauči nas da navedemo kao svrhu izdavanja,vađenje zdravstvene knjižice(za pokojnika,al nema veze,ima čovek pravo).

     E sad leskovački sudija traži da moj muž nađe dva svedoka,koji po našem proračunu treba da imaju najmanje osamdeset i kusur godina,a da su videli da je streljan.Poznato je da je vlast vodila svedoke da gledaju,kad bi se zezali,a možda su  živi i oni što su streljali pa da  sad dođu na sud  i lepo kažu jeste,mi smo ga ubili.E sad šlag na torti.Dok ne nađe svedoke,mora dedi da se odredi staratelj.To nikako ne može da bude moj muž jer je on zainteresovana strana,nego je morao da ode u centar  za socijalni rad,preko puta suda,da im da zahtev da odrede dedi staratelja,nekog od njihovih službenika.Staratelja mrtvom dedi,koji i da je živ ima tačno sto šest godina i mesec dana,i nigde ga nema!

     I da vas ne davim dalje,kad je on to meni ispričao,ja sam samo uspela da kažem da sačeka malo i da počne iz početka.Kao da mi je ispričao odlomak iz nekog romana Efraima Kišona.Nisam mogla da verujem da je to stvarnost.Svakoga dana vidim neku glupost,pročitam,čujem,ali ovo što se nama dogodilo danas je definitivno nešto najgluplje do sada.Koji je zakonodavac,da ne kažem mudrac izmislio da određuje staratelja mrtvom čoveku!?.

     Kad smo preživeli prvi šok,moj muž uz dva Caffetina,onda je krenulo zezanje."Ćuti kad ti nisu uvalili nekog dedu ,kao tvoj je,našli ga oni,u fazonu,evo deke,ko kaze da je mrtav!?To je bio onaj histeričan smeh,tačno ljudi nezdravo,kad nas šlog nije strefio!Sad se nešto mislim da l' da mu izvadimo tu zdravstvenu knjžicu,možda se on i pojavi?

     Eto,dragi moji čitaoci,nije ovo bilo iz rubrike Zabavnika,verovali ili ne,nego jedan dan u mom životu.Dvoglavi Arapin je mila majka za ovo danas!

     U zdravlje!
 

Smešak,osmeh,smeh

sanjalice | 15 April, 2008 19:50

       Smejem se stalno i mnogo,slatko i zarazno.Zato valjda ljudi vole da se druže samnom.A i ja volim kad se oko mene smeju.To me oslobađa od stresa.Nisam ja izmislila rupu na saksiji,o tome možete sad pročitati u svim novinama.Mislim o oslobađanju od stresa,a ne o rupi.Kad mi daju kompliment kako dobro izgledam za svoje godine( cifru podignite za deset,efekat će biti veći) i pitaju me kako to postižem,ja kažem da je tajna u tri S .San,smeh i seks.Pročitam pre neki dan u novinama  to i sačuvam  stranu.Tri dana sam mahala  ponosno familiji i kolegama kako im ja  to govorim  stalno,a oni se smeju i ne shvataju me ozbiljno.E sad kad  hoću da budem uobražena,onda dodam i četvrto S.To je početno  slovo mog imena .Sad kad sam se ishvalila pred čitaocima svojim izgledom i "velikom"pameću,da se vratim na temu.

      Smeh je moja potreba.Možda zato što sam oduvek bila okružena duhovitim ljudima.Prvi pored mene je bio moj otac.Bio je profesor fiskulture,posleratni difovac,mangup starog kova,pun štoseva i fazona.Umeo je da se zeza i na svoj i na tuđ račun,nikad zlonamerno.I sada se njegove kolege sećaju nezaboravnih zimovanja kad su se sa njim, kako oni kažu ,ludo provodili.Na letovanja smo uvek išli sa bulumentom prijatelja koji su znali da je provod zagarantovan.

      Tako sam vam ja,dragi moji čitaoci na smehu odrasla.Kao oni stari kad kažu,"ja sam ti dete odrast'o na proji".Valjda sam ponela te gene od oca,tako da sam vam vazda rasprodata kad je neko željan dobrog zezanja i smeha.E sad,malo sam sklona i crnom humoru,primetili ste to ,ali i on mi nekako dobro stoji,ističe mi oči,kao što me psovke otvaraju u struku.

      Sada ću vam pokazati kako taj crni humor izgleda.Upozorenje za one koji su mlađi od trinaest godina i one sa tanjim živcima,da ovaj pasus preskoče.

       Danas na poslu,na pauzi,onako uz kafu, ne znam kako dođosmo do teme moje sahrane.Navikli smo svi da lupetamo u tom fazonu valjda zbog prirode posla.Inače dobro ste pro%u

Crno,belo i crveno

sanjalice | 14 April, 2008 15:42

     Danas malo o bjama.Crvena je definitivno moja omiljena boja,i kad je u modi i kad nije.Uvek sam u gomili stvari pronalazila nešto crveno,modni detalj,deo odeće.Moja pokojna majka bi samo pogledala i prokomentarisala  :"Bože dete,ti k'o bik na crveno."Moja zimska jakna uvek mora da bude crvena.Kažu  "crveno na radost".Ne mogu da kažem da sam imala puno radosnih događaja  u životu,pa sam verovatno podsvesno želela da ih privučem tom bojom.

     Onda je naišao onaj ružni period u životima svih nas.Ratovi,mobilizacija,inflacija,bombardovanje,znate već i sami.I ja polako,neprimetno počnem da potiskujem moju omiljenu crvenu.Ne namerno,nego onako prema raspoloženju valjda,spontano.Počnu dve ,tri teget stvari i onda crno,crno,crno.Kao najpraktičnije je,a u stvari nekako se najbolje u tome osećam.Kad čovek nešto radi svakoga dana onda mu to postane normalno,pa sam i ja svakoga dana bila u crnom.

    Ne bih ja to ni prmetila,ali opet moji pacijenti.I oni nas analiziraju,kao đaci profesore,šta da se radi, srećemo se stalno.Pita mene jednoga dana pacijentknja :"Doktorka ko vam je umro?" Ja onako začuđeno:"Niko,hvala Bogu,a što pitate?" "Pa vidim stalno ste u crnom,pa mislim..." "Ma ne ,to onako slučajno",promrljam ja.Tu ona mene malo prodrma.Pogledam ja kod kuće,u mom ormanu kao da su se naselili gavrani.I rešim da okrenem stvar.Medjutim dok nisam obnovila garderobu i dok se po vojnim naseljima nije pročulo  da mi niko nije umro,na pitanje što sam u crnini imala sam spremna dva odgovora,nekako je nezgodno oćutati.Obučem se onako po navici i vidim šta sam uradila tek kad stignem na posao.A odgovarala sam sa "ma žalim samu sebe" i "prešlo mi sa duše na garderobu".Nekako sam se tako glupo i osećala,ko razume razumeće.

 

    Počnem ja da ubacujem bele stvari i da pravim crno beli svet,isto sam se osećala bljak,ali sam izbegla nezgodna pitanja.Pravo da vam kažam pomalo sam se uplašila da ne naslutim neku nesreću,što bi rek'o naš narod.
     Za svo to vreme moja crvena je čučala negde na dnu moje duše i mog ormara i kad je iskočila osvojila me za sva vremena.Bela i crna se tu mešaju samo da ne izgledam kao hodajući paradajz.

     Besplatan savet na kraju,ako volite crvenu boju,obožavate je ,nemojte slučajno da obojite zidove u crveno.Slučajno sam imala priliku to da vidim.Malo je falilo da dobijem epileptični napad od zelenog adama i plavog džempera naše domaćice.Inače stan je iznajmljen pa nisu smeli da ga prekreče,pobegli su na kraju.

      U zdravlje! 

Ljubav u našoj kući

sanjalice | 13 April, 2008 10:06

         Reših da i ja napišem nešto o ljubavi.Naravno ne prema pacijentima,to je posebna vrsta lubavi koju vi možda nebiste shvatili.Ne zato što mislim da ste glupi,daleko od toga,nego jednostavno ne radite tu vrstu posla.Nešto slično kao ljubav kvočke prema uzici ali mnogo produhovljenije.Nego o ljubavi uopšte kao večitoj temi i inspiraciji. Romantika mi nešto zakržljala, upinjem se celo jutro,ne vredi valjda me ovaj život izoštrio.A nekada sam umela tako lepo da pišem,jezički smer u gimnaziji,pa literarna sekcija u osnovnoj i tako.Sad,čitam blogove i divim se i prosto pokušavam tako nešto da smislim,ali ne ide.Kao kad oslabi vid pa se mučite da pročitate,samo što ovde pomagala ne postoje,nego se promenio ,način mišljenja,valjda,ne umem to da objasnim.No dosta filozofiranja,da pređem na stvar.

         Probudim se jednog jutra i tik ispred lica ugledam dva oka,onako namerno izbečena bulje u mene,nos je ispod pokrivača,sve se mrda,ukapiram u sekundi,smeje se ~moj muž.Naravno vrisnem od sraha,odmaknem se i sočno opsujem uz konstataciju da nije normalan.A on će na sve to:" Uspeo sam!Hipnotišem te k'o Perhan ćurku.Sve sam u sebi govorio,probudi se,probudi se i evo probudila si se.Uspeo sam!"Sav srećan k'o malo dete!Naravno počnemo da se smejemo k'o ludi i tako započnemo dan.

         Sad vi možda i pomislite da ja nisam baš tačna u pamet,ali te njegove zezove,nadimke koje smišlja,večere koje pravi,poruke koje mi šalje ,ja vidim kao veliku ljubav.Ljubav koja puni moje baterije i održava me u formi.Od svega što sam birala u životu,on je nešto najbolje.

         Dragi moji čitaoci,sada vidite da meni i kod kuće bude vrlo zabavno.Ali o tome drugi put.Ovog jutra je tema bila ljubav,ali na moj način.

         Molim vas ovo nemojte da isprobavate na svojim bračnim partnerima,ovaj moj zna da imam živce k'o konopce.U protivnom može da vas klepi po glavi naročito ako i inače imate krupne oči,pa se puno uplaši.

         U zdravlje!

P .S.'Ajde pohvalite me za apostrof,konačno sam ga našla!

Bog se s nama zafrkava

sanjalice | 11 April, 2008 18:32

           Posmtrajući ljude i događanja oko sebe,počela sam od skoro da primećujem da mi nešto tu ne štima.Imam  godine,iskustvo,kažu da umem da  procenim i posavetujem,dosta čitam,radim kao konj,ali nekako tabam u mestu.Ono što drugima uspe kao od šale,kod mene sve s nekom mukom i preprekama.Lepo ispunih sve što se od mene očekivalo,kad sam ja došla na red za ispunjenje želja,uspela sam samo da kupim mašinu za sudove.Trt.

           Primetili ste i sami,dobar frajer,a šeta neku prosečnu mrtvoprdu,i još se izlomi oko nje.Komšija,loš đak bio,vi mu pisali sastave,sad pun ko brod,pa prosto ne ume da se ponaša u svemu tome,neka krnjava baba sedi u trosobnom stanu,a vi pametni i vredni plaćate kiriju,drugi nasleđuju kuće i imanja,a mi nasledne bolesti i tako redom do ujutru da se nabraja.Osvrnite se oko sebe primera koliko hoćete.Bože gde li smo mi bili kad se delila ta lutrija.Svakoga dana po neki primer,a ja se zamislim.

          Tako sedimo mi popodne,moj muž i ja,u našem toplom domu koji puni ove godine sto pet godina,da da dobro ste pročitali,u ovim previranjima preterasmo godine za dugoročne kredite,siročići,bez roditelja,onom detetu i otac i majka i  baba i deda i gledamo na televiziji  nečiju životnu priču,kad....Samo sinu meni misao  i viknuh:"Znam!" On se trže u fazonu,štatibiludaženo:"Šta znaš!?"  "Znam,Bog se s nama zafrkava!!!"Da budem iskrena,rekla sam zajeb...,al mi sad nekulturno da stavljam to u naslov.On me gleda začuđeno,a ja krenem da mu ukratko objašnjavam moju teoriju." Kad bi on sve poređao u ovom univerzumu kako bi trebalo,pametni i školovani tako,glupi,zli,lenji itd tako,svak na svoje mesto,njemu bi bilo dosadno!Ovako sve zavrzo i sad gleda odozgo i crče od smeha,zabavno mu.

           Gleda onog ,pun para,a gađa se padežima,vozi limuzinu ,a kaljave mu cipele i da ne nabrajam,primera koliko ti duša hoće.Zamisli se moj muž ,čini mi se da mu se dopalo,valjda mu sad lakše kad zna što tucamo u mestu.(štobi reko naš narod).A kad smo već kod našeg naroda,izgleda da  je Bogu ovde zabava najbolja,igranka bez prestanka.I tako mi smireni tim mojim zaključkom nekako lakše nastavismo dalje.Naravno da sam o ovom napadu pameti ispričala na poslu,na jutarnjoj kafi,i mogu vam reći da im se dopalo.Odmah počeše da nabrajaju primere.

           Sad ne znam koliko mi je ovo pametno što napisah u vreme posta,ali bilo je u najboljoj nameri činjenja dobrih dela u smislu,kad god vam nešto ne ide,setite se mene,i uz osmeh kažite Bog se s nama zafrkava,videćete biće vam lakše,osvežava a ne goji!

           U zdravlje!

Zašto ja u zemlji čuda?

sanjalice | 10 April, 2008 19:06

         Mene više ništa ne može da začudi!Možda poneka,poneka normalna stvar.Jednostavno tolike se gluposti svakodnevno događaju,na poslu,u gradu,mojim prijateljima,porodici,nepoznatima,o čemu čitam u novinama,da imam običaj da kazem:"O ljudi ljudski,sad kad bi se na vratima pojavio dvoglavi Arapin,ja se uopšte  ne bih začudila .Samo bih rekla, dobar dan dvoglavi Arapine i nastavila gde sam stala."Verujem da se i vama,dragi moji čitaoci događa nešto slično.Žao mi je što nisam sve beležila ali potrudiću se da se nečega i setim i da podelim sa vama.Tako ćete i vi biti spremni kad se pojavi dvoglavi Arapin.

          Pre neki dan dođe mi jedna starija gospođa u prilično lošem zdravstvenom stanju i kaže da joj ništa nije dobro.Otvorim karton i vidim da nije odavno bila." Jel pijete ove Vaše lekove?" Imaju oni običaj da lekove kupuju,pa ne dolaze.

          "Ne pijem!" ,ko iz topa izbaci ona.

           Ja:" A zašto?"

           Pacijentknja:"Znate,ja sam sve te moje lekove razmutila u vodu i zalivala cveće i ono je sve uginulo!",reče gospođa i osta živa.

           Jao majko moja,gospode Bože i svi sveci,šta ću ja još da čujem."Resetujem" se ja tu,znate to mi je potrebno više puta dnevno,samo što nisam i zatresla glavom,pa krenem u edukaciju.

          JA:"Gde Vam to pade na pamet!? A šta mislite kad biste razmutili one tečnosti za cveće i popili,da li biste se otrovali?"

          Pacijentkinja:"Pa valjda." ( zamislite,valjda)

          Ja:"Otrovali biste se.Tako se i cveće otrovalo od lekova.Lekovi su za ljude,a ne za cveće i pijte ih molim Vas,pogledajte  kakvi ste došli!"(samo je falilo i sličicu da nacrtam)

           Završim ja monolog  ali mi ne izgleda da sam je ubedila,pa još jednom upitam:"Jel jasno!?"

            NJoj kobajagi jasno,meni bi zao cveća,pokupi ona onaj karton i recepte i ode.Sad me brine ovo proleće.Da joj ne padne na pamet ,kuku meni,da ona ipak  proba malo đubriva,možda je osveži,pa šta bude.
            Možda sam trebala ovo pisanije da naslovim " Kako komšiji sjeb... cveće,na penzionerski način."Ali samo onom što vam je otrovao ljubimca.

            Inače skloni su vam oni raznoraznim eksperimentima, o tome drugi put.

            Na kraju besplatan savet:ako primetite da cveće naglo propada,proverite da li baka ili deka piju redovno lekove,i zbog cveća i zbog njih,a bogami i vas.Vi u celoj priči naj... vodajući ih po lekarima,a verujte tamo je grooozno !
            U zdravlje! 

Inovacija 2

sanjalice | 08 April, 2008 19:25

       Dvoumim se celo popodne da li ovo da napišem,hoću,neću,ma da ipak napišem,dragi moji čitaoci, možda  vam  nekad  u životu  zatreba ova  inovacija.Moraćete samo prethodno da ispunte jedan  mali  uslov.Morate da doživite osamdeset treću svog života da biste je primenili.Nikako vam ne preporučujem ranije,a ako to i učinite biće na vašu odgovornost.Primenjuju samo muskarci,za žene neupotrebljivo.

       Inovator nisam ja.To je jedan fini gospodin,nekada i sam zdravstveni radnik,u gore navedenim godinama,odatle preporuka,koji retko dolazi,uvek lepo raspoložen i optimističan.Drugim rečima kao da je bloger.Kako mi dođosmo na temu ne znam,tek on iz vedra neba:"Znate,ja imam jedan problem.Sa mokrenjem."

       Ja:"Recite?"

       Pacijent:"Ali ja sam ga sam rešio!Znate,ja imam problema sa prostatom pa mi ponekad urin malo,znate nekontrolisano krene,pa je nezgodno.I znate sta sam radio!?"

       Ja u znaku pitanja,svašta mi prolazi kroz glavu,na svašta su oni spremni,ali ipak Čovek je fin,rođen tu  u gradu,školovan...

       On:"Ja sam stavio kondom i gore gumicom zakacio tako da sad i ako curne nema gde.Ko će mene u ovim godinama da operiše sa ovakvim srcem."

       Reče čovek u jednom dahu i nasta tišina.Prosto dođe ko dramska pauza.Tu se ja resetovah:"Pa fino, dobro ste se to setili!"

       Uze on svoj karton i recepte i ode,a ja ostah u neznanju da li je svoj izum patentirao
 ,odnosno kako se ono kaže,valjda  registrovao u zavodu za patente.Šta sam ja mogla i da mu kažem da je izneo problem nego da ga pošaljem urologu,a on bi svoju žvaku,a operaciju možda nebi preživeo itd.Ovako će dragi moji,on još koju godinicu sa svojm patentom,nego baš me bilo sramota da ulazim u detalje i upozorim ga na gumicu,ali valjda će da oseti i sam,pametan je čovek.

       Eto dragi moji čitaoci ja napisah pa šta bude.Setite me se ako ne daj Bože zatreba u osamdeset nekoj.A sada vama ostavljam da pustite mašti na volju,on mi ne reče kako se inovacija zove.

       U zdravlje ! 

 

Inovacija

sanjalice | 07 April, 2008 19:56

      Pacijent:"Zašto vičete,ja vas dobro čujem."

      Ja:"Stalno ponavljate molim i stavljate ruku iza uva!"

      Pacijent:"A,navika" ( inače ima slušni aparat koji povremeno zapišti kao ekspres lonac)

 

      Ovako počinje mrtva trka svakodnevna između gluvih,nagluvih i mene.Inače većina ima slušne aparate,uredno na recept dobijaju baterije,naravno sve je besplatno.Ali ne,verovatno misle da im najlepše stoje u fioci i na regalu,a ti doktore viči dok ne promukneš,za to si plaćen.Elem,da vikneš jedan put,ni po jada,nego jednu stvar ponovim pet puta jer oni su po pravilu i "malo" jelte zaboravni u skladu sa godinama.I tako vam ja ,dragi moji čitaoci,svakoga dana negde oko podne promuknem.Jedan dan,drugi,prođe i mesec dana,ja već u frci.Znate ono pušač,inače pušim da manje ostane za pacijente,neka su mi oni živi i zdravi.To i njima kažem pa je i to verovatno jedan od razloga što me vole.I tako doteraše oni mene do kolege orla.Tako je jedna moja pacijentkinja zvala specijalistu orl ( " treba da idem na kontrolu kod orla",crtica joj pri tom lebdi u vazduhu).Odem ja kod orla,sve u najboljem redu.I tu "prorade bratu bubrezi",to jest setim se ja.Pa ja vičem celo pre podne.Po pet puta objasnjavam nešto i to vičući,a njih svakoga dana barem petoro takvih.

      Tako da meni pade na pamet jedna inovacija,a u cilju poštede glasnih žica,treba raditi do penzije.Što nam lepo ne ugrade mikrofon,pa kad naiđe  slučaj,a mi dugmence  kvrc  pa saopštimo  šta treba.Megafon ne dolazi  u obzir,mnogo je rogobatan,a  i  nije  u skladu  sa  savremenom  medicinom,brate  staromodan je.Poslednji put sam ga uživo videla  na  sletskim probama pre sto godina.

        A dok ne ugrade  mikrofon,moraću  i dalje  da vičem.Jedina  uteha  mi je  razumevanje  onih  mlađih  ispred  vrata  koji  sve to  čuju." Jao  Vama  je dosta  dvoje  ovakvih  danas.Ne  bi  se menjala sa  vama  nikad!"

         E dragi moji čitaoci,ne bih ni ja,al  kasno!
 

 

Dodatak prethodom - jao meni

sanjalice | 06 April, 2008 12:50

         Zaboravih da pozdravim Vladicu i dragim  čitaocima da porucim NAĐITE U SVEMU VEDRIJU STRANU za sve što morate da istrpite u životu!

Jao tesko meni

sanjalice | 06 April, 2008 12:02

      Sto vas volim dragi čitaoci,mašta radi, a poneki imaju i detektivske

sposobnosti. Meni je to i bio cilj,da vas probudim!Naravno  i nasmejem,a vidim da ste  se  ubacili u žešću frku,te  radim za  vladu,te ispitujem  javno mnjenje,ko zna šta sve može da vam padne na pamet?Ala vas  je  život  .....No  dobro,ne  ljutite  se,mnogo ste brate nestrpljivi.

      Ja vam radim u ....,a lepo sam vam dala podatke da se zabavimo ,ali ne vi ste nestrpljivi!Pa dobro,ja radim u jednoj vojnoj ambulanti,znači radim sa vojnim pezionerima,to su oni iz prve priče pa nadalje.E sad trudnice i deca nisu iz španskih serija koje uzgred budi rečeno ne konzumiram,čak ni na dežurstvima,nego su vam to žene i deca vojnih lica iz naseg garnizona.Sad se pitate kakva je to arhaična reč garnizon,ha ha ha.E tu vam se ja borim već dvadeset godina,što bi reko(ne znam gde je apostrof) naš narod ko kaluđer s onom stvari.

      Sad što niko ne osvoji nagradu nema veze,ovi detektivi mi iznudise priznanje!((( No dobro,idemo dalje,imam ja svašta da vam pričam,a da neće biti dosadno valjda ste do sada ukapirali. 

I dalje se upoznajemo

sanjalice | 06 April, 2008 10:20

          Dobro jutro dragi čitaoci,jos malo podataka za vas.Svakoga dana ispred moje ordinacije odvija se borba za prvenstvo izmeđju trudnica,majki sa malom decom i robokapova.Da da,dobro ste procitali,robokapova.To su vam oni iz prethodne dve priče.Zašto robokapovi? Pa ovako:većina ima ugrađjena sočiva,jedno ili oba,slušne aparate,graftove,za neupućene to su da kažem prosto veštački krvni sudovi,baj paseve,pejs mejkere,veštačke kukove i kolena i naravno naočare.Jedino protiv čega se bore na život i smrt su štapovi,jer šta će to njima zaboga,kad imaju noseve i arkade na koje će da se dočekuju.Tako su povremeno i zakrpljeni,sa čalmama na glavama što daje posebnu dramatiku borbi sa početka priče.

           Pacijent:"Dobro jutro."
          Ja:"Dobro jutro.Kakva je to nova moda?"

          Pacijent:"Ja pala na pokretne stepenice onomad u bolnicu."

          Ja:" E dobro si mogla!

          Naravno,gospodja ima pozamašnu gazu na sred čela.Tu sad naravno dođe neka reč utehe sa moje strane i obećanje da ako se lepo na vreme bude vakcinisala protiv tetanusa može posle slobodno da lupa glavom koliko hoće sledećih pet godina.

          Sad što se tiče štapova,pribegavam lukavstvu pa najtvrdokornijima koji po pravilu najčeše i padaju predlažem kišobran.I da znate da upali.

          A i ja sam glupa,gde sam videla robokapa sa štapom!?

          E sad,setite se trudnica i  majki sa malom decom sa početka priče pa ćete videti da ne radim ni u staračkom domu ni na gerijatriji.Samo hrabro,onaj ko otkrije za nagradu dobija besplatan savet kako da ostane pametan u zemlji čuda! 

 

         

         

Nastavak upoznavanja

sanjalice | 05 April, 2008 18:27

       

     Dragi moji čitaoci,malo ste zbunjeni,ali to obećava dobar provod!

     Za početak,jos jedan od razgovora.

     Pacijent:"Što me bole leđa i noge kad idem ?"

     Ja:"Pa ne znam,čudim se,imate tek petnaest godina." Tu ide njegova začuđena faca.

     "Pa mislim,do sto!"

      Posto doticni ima osmdeset pet,savetujem mu da se nikako ne upisuje na folklor,a ako je go

      spođa u pitanju onda dodam i balet.Tako će uz propisanu terapiju bolje prebroditi muke.

                Čudni su vam oni,ti moji pacijenti.Jos žive u vremenu druga Tita,nekako im se ne sviđa da ostare.Možda će vam ovaj podatak o drugu i sinu naših naroda i narodnosti pomoci da otkrijete koga ja to lecim i savetujem.Mogu vam reci da su zadovoljni,da nazalost uvek imam gužvu i da moram da pribegavam tešenju dotičnih kad ne radim.Valjda im nedostaje moja "žvaka" ,osmeh,zajebancija,šta li?Inače,naviknite se da ponekad opsujem,to mi lepo stoji i otvara me u struku,tako drugi kažu.

                Ah,da,ZAHVALJUJEM se citaocima na dobrodoslici i obecavam dobru zabavu.Oni koji imaju nameru da postanu hipohondri neka odustnu,uopšte se ne isplati.Dugo se čeka na preglede,a skupi privatnici.Ovo je bio besplatan savet,a sada,pošto je subota, odoh "da šetam seku".To vam je u nasoj kući izraz za pravljenje čaprazdivana mojoj ćerki po gradu.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb