Ja u zemlji čuda

Upoznavanje

sanjalice | 04 April, 2008 20:35

Ovo je jedan od razgovora sa mojim pacijentima

Pacijent:'' Šta je to kad podrignem,pukne mi levo uvo?"

Ja:"Pojma nemam,prvi put cujem za tako nesto!"

- Radim u jednoj ustanovi sa vrlo specifičnim pacijentima,ali ako ste pomislil da je to ,narodski rečeno ludnica,ne nije.To je jedna ustanova koja prima pacijente sa uobičajenom patologijom našeg podneblja,ali malo specifične po načinu ponašanja i razmišljanja.Ne,neću vam reći koji su.Možda takav primerak imate i u svojoj kući,setićete se sami.Muškarci nose obavezno neko "pokrivalo" za glavu najradije kačket,podseća ih valjda na vreme kad su radili,a gospođe im,e to je posebna priča.Jedno im je zajedičko,izuzetna sposobnost osluškivanja i analiziranja svih promena,stanja i dešavanja u i na njihovom organizmu koji je po pravilu izuzetno očuvan za godine u kojima su.

Na tom očuvanju rade od takoreći prvog radnog dana pa do penzije u koju odlaze vrlo rano i krcaju je vrlo dugo.Da li možda naslućujete ko su moji pacijenti?Ili vas baš briga?Meni je povremeno tako zabavno sa njima,ali ipak su to moji pacijenti pa vam za sada neću otkriti tajnu.Ako ste prepoznali nekog iz familije,čestitam!To vam je i jedan pokazatelj da imam zelju da vam prikažem stvari onakve kakve jesu,smešne,tužne,a najviše čudne,bez ulepšavanja ili karikiranja.

Takvi kakvi su,moji pacijenti su razvili kod mene osobinu da brzo mislim,jos brze odgovaram pa tako funkcionišemo evo već dvadeset godina na obostrano zadovoljstvo.

E sad ga ja preterah,njihovo je zadovoljstvo vece!