Ja u zemlji čuda

Droga

sanjalice | 14 Septembar, 2009 22:07

          Još sam među živima, na planeti Zemlji, a u Zemlji čuda. Ovo u slučaju da se neko nekada zapitao gde sam. Možda mu je nedostajalo moje mudroserisanje ili mudroserosanje, ne znam šta lepše zvuči. E sad što me nije bilo, šta da kažem? Nešto izgubih volju za pisanjem, a dobih za nešto drugo. Obuzela me takva strast kojoj nisam mogla da se oduprem. Nije da nisam imala inspiraciju, tema na pretek, pa ja zivim u Zemlji čuda, ali ...

          Počela sam da se drogiram. Nema drugog objašnjenja. Naizmenično Zumom i knjigama. Svaki slobodni trenutak provodila sam za kompjuterom na Zumi. Vrtela sam je bezbroj puta i do besvesti. Kuglice su mi išle pred očima i ispirale mozak od svakodmevnih problema i krv od adrenalina. To mi je tako prijalo da sam pretpostavila da se verovatno tako osećaju oni na lakim drogama. A onda tako ispranog mozga, lutala sam svuda kroz moje knjige. Čitala sam sve što mi padne pod ruku, halapljivo, nezasito i ponekad uporedo dve, tri knjige, zavisno od raspoloženja. Bežala sam od stvarnosti kad god je to bilo moguće. Neke delove čitala i po nekoliko puta, podvlačila, terala sebe da pamtim rečenice. A zašto? Pojma nemam, tako me je nesto teralo iznutra. Kao narkoman u potrazi za drogom, čim stignem do zadnje trćine knjige, ja u potragu za novom.

          I još uvek je tako. Skinula sam se sa Zume, sad sam na pasijansu, knjige gutam i dalje, i tako verovatno do sudnjega dana. Čula sam da je neki momak umro neprestano igrajući igrice,što ne verujem da će mi se desiti jer još uvek radim i imam i druge obaveze. Od čitanja, nisam čula da je neko umro. Za sada toliko, moram da se vratim u moj svet.

          U zdravlje!

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb