Ja u zemlji čuda

          Ovo sam uzviknula bar sto puta u zadnjih nedelju dana. Prvo, internet mi nije radio sedam dana,  zbog nekog kvara zbog koga su morali da dolaze stručnjaci iz prestonice. Dok su se dotični nakočili da dođu, jer znate, mi nemamo aerodrom, pa mora čitavih sto dvadeset kilometara da se vozi, moj, priznaćete dragi čitaoci, nadasve osebujan talenat, morao je da trpi. Da, da, da trpi.   Pa kako da uzmem olovku u ruke kad samo što sam pronašla apostrof na tastaturi? Pa zamislite to nazadovanje. A osim toga, kako da nateram nekoga da to čita sad, odmah i sve. Priznaćete, jalov posao. I onda, kako da ne uzviknem:" Ubiću se, majke mi!" svaki put kad pokušam da se okačim, mislim na internet.

          A onda na poslu, haos. Svi se raspituju kada ću na odmor. Pacijenti u panici! Termin, samo ih interesuje termin, kad odlazim na godišnji. Niti pitaju kako je mala položila, jel' odlična na mamu i te stvari. Ma jok, samo kad odlazim na odmor. Kao da mi uplaćuju more, pa da se ne preklope u isto vreme.  Niti da im kažem,  šta ih briga na kraju krajeva!?  Da im ja polažem račune? A  kad  ćutim, oni uporno po  pet puta ponove pitanje. Kod  četvrtog puta uzviknem  ono gore  iz naslova  i objasnim im da u svakom slučaju, znači, mog odmora ili moje smrti, ambulantu ne zatvaraju, tako da sigurno  neko ostaje da se pobrine za njihove  "mlade"  živote.  Pitanje,  shvatićete  i sami,  dragi moji čitaoci  ( joj što volim kad ovo napišem,uh),  postavljaju  najmlađi do sto. Kao da ja umem  da vraćam dušu, ako im slučajno kreme na nos dok ja odmaram.

         A onda uključiše stručnjaci internet. Ja  sva srećna krenuh  da se  razmahnem,  kad  trt!  Taman uzviknem ono  gore iz naslova,  priskoči  hipnotizer  (čitaj muž),  i reče da je sad on isključio neki kabl  zbog  grmljavine. Rekoh:" Uključuj,  taman  nek me grom ukoka,  onda će i pop da me  opeva,  neću biti samoubica. Izlazi iz kuće,  dete je ionako u školi !"  I taman uključi on, prestade grmljavina.

          Čukam, evo  pola sata,  malo, malo pa uzviknem  ono gore iz naslova.  Narasli mi nokti.  Pošto sam ja maskirana  naivna, da ne kažem glupa plavuša, bez uvrede,  imam  i veštačke nokte. Fensi, a bogme i praktično (u poverenju, ne da skidaju jaja sa tiganja). Elem, mala koja mi to radi u jednom salonu, na godišnjem je, pa moram da čekam kraćenje. A ne volim da menjam majstoricu. I tako hvatam sve po dve tipke i uzvikujem ovo iz naslova. Sutra ponovo dežuram, kosu moram da sušim, noge mi se smrzle, ubiću se, majke mi!

           Ah da, pre toga besplatan savet. Kad vam neko kaže:" Majke mi", ne mora uvek da bude iskren.

            U zdravlje!
 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Priča o čarobnjaku
• "Moji su drugovi...
• Posveta
• Rezon
• Knjiga lica
• Šta reći ?
• Ušteda
• Kako do penzije
• Jadna braća žalosna im majka
• Droga

• Generalna [62]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom