Ja u zemlji čuda

Ljubav u našoj kući

sanjalice | 13 April, 2008 10:06

Reših da i ja napišem nešto o ljubavi.Naravno ne prema pacijentima,to je posebna vrsta lubavi koju vi možda nebiste shvatili.Ne zato što mislim da ste glupi,daleko od toga,nego jednostavno ne radite tu vrstu posla.Nešto slično kao ljubav kvočke prema uzici ali mnogo produhovljenije.Nego o ljubavi uopšte kao večitoj temi i inspiraciji. Romantika mi nešto zakržljala, upinjem se celo jutro,ne vredi valjda me ovaj život izoštrio.A nekada sam umela tako lepo da pišem,jezički smer u gimnaziji,pa literarna sekcija u osnovnoj i tako.Sad,čitam blogove i divim se i prosto pokušavam tako nešto da smislim,ali ne ide.Kao kad oslabi vid pa se mučite da pročitate,samo što ovde pomagala ne postoje,nego se promenio ,način mišljenja,valjda,ne umem to da objasnim.No dosta filozofiranja,da pređem na stvar.

Probudim se jednog jutra i tik ispred lica ugledam dva oka,onako namerno izbečena bulje u mene,nos je ispod pokrivača,sve se mrda,ukapiram u sekundi,smeje se ~moj muž.Naravno vrisnem od sraha,odmaknem se i sočno opsujem uz konstataciju da nije normalan.A on će na sve to:" Uspeo sam!Hipnotišem te k'o Perhan ćurku.Sve sam u sebi govorio,probudi se,probudi se i evo probudila si se.Uspeo sam!"Sav srećan k'o malo dete!Naravno počnemo da se smejemo k'o ludi i tako započnemo dan.

Sad vi možda i pomislite da ja nisam baš tačna u pamet,ali te njegove zezove,nadimke koje smišlja,večere koje pravi,poruke koje mi šalje ,ja vidim kao veliku ljubav.Ljubav koja puni moje baterije i održava me u formi.Od svega što sam birala u životu,on je nešto najbolje.

Dragi moji čitaoci,sada vidite da meni i kod kuće bude vrlo zabavno.Ali o tome drugi put.Ovog jutra je tema bila ljubav,ali na moj način.

Molim vas ovo nemojte da isprobavate na svojim bračnim partnerima,ovaj moj zna da imam živce k'o konopce.U protivnom može da vas klepi po glavi naročito ako i inače imate krupne oči,pa se puno uplaši.

U zdravlje!

P .S.'Ajde pohvalite me za apostrof,konačno sam ga našla!