Ja u zemlji čuda

Crno,belo i crveno

sanjalice | 14 April, 2008 15:42

Danas malo o bjama.Crvena je definitivno moja omiljena boja,i kad je u modi i kad nije.Uvek sam u gomili stvari pronalazila nešto crveno,modni detalj,deo odeće.Moja pokojna majka bi samo pogledala i prokomentarisala :"Bože dete,ti k'o bik na crveno."Moja zimska jakna uvek mora da bude crvena.Kažu "crveno na radost".Ne mogu da kažem da sam imala puno radosnih događaja u životu,pa sam verovatno podsvesno želela da ih privučem tom bojom.

Onda je naišao onaj ružni period u životima svih nas.Ratovi,mobilizacija,inflacija,bombardovanje,znate već i sami.I ja polako,neprimetno počnem da potiskujem moju omiljenu crvenu.Ne namerno,nego onako prema raspoloženju valjda,spontano.Počnu dve ,tri teget stvari i onda crno,crno,crno.Kao najpraktičnije je,a u stvari nekako se najbolje u tome osećam.Kad čovek nešto radi svakoga dana onda mu to postane normalno,pa sam i ja svakoga dana bila u crnom.

Ne bih ja to ni prmetila,ali opet moji pacijenti.I oni nas analiziraju,kao đaci profesore,šta da se radi, srećemo se stalno.Pita mene jednoga dana pacijentknja :"Doktorka ko vam je umro?" Ja onako začuđeno:"Niko,hvala Bogu,a što pitate?" "Pa vidim stalno ste u crnom,pa mislim..." "Ma ne ,to onako slučajno",promrljam ja.Tu ona mene malo prodrma.Pogledam ja kod kuće,u mom ormanu kao da su se naselili gavrani.I rešim da okrenem stvar.Medjutim dok nisam obnovila garderobu i dok se po vojnim naseljima nije pročulo da mi niko nije umro,na pitanje što sam u crnini imala sam spremna dva odgovora,nekako je nezgodno oćutati.Obučem se onako po navici i vidim šta sam uradila tek kad stignem na posao.A odgovarala sam sa "ma žalim samu sebe" i "prešlo mi sa duše na garderobu".Nekako sam se tako glupo i osećala,ko razume razumeće.

Počnem ja da ubacujem bele stvari i da pravim crno beli svet,isto sam se osećala bljak,ali sam izbegla nezgodna pitanja.Pravo da vam kažam pomalo sam se uplašila da ne naslutim neku nesreću,što bi rek'o naš narod.
Za svo to vreme moja crvena je čučala negde na dnu moje duše i mog ormara i kad je iskočila osvojila me za sva vremena.Bela i crna se tu mešaju samo da ne izgledam kao hodajući paradajz.

Besplatan savet na kraju,ako volite crvenu boju,obožavate je ,nemojte slučajno da obojite zidove u crveno.Slučajno sam imala priliku to da vidim.Malo je falilo da dobijem epileptični napad od zelenog adama i plavog džempera naše domaćice.Inače stan je iznajmljen pa nisu smeli da ga prekreče,pobegli su na kraju.

U zdravlje!