Ja u zemlji čuda

Smešak,osmeh,smeh

sanjalice | 15 April, 2008 19:50

Smejem se stalno i mnogo,slatko i zarazno.Zato valjda ljudi vole da se druže samnom.A i ja volim kad se oko mene smeju.To me oslobađa od stresa.Nisam ja izmislila rupu na saksiji,o tome možete sad pročitati u svim novinama.Mislim o oslobađanju od stresa,a ne o rupi.Kad mi daju kompliment kako dobro izgledam za svoje godine( cifru podignite za deset,efekat će biti veći) i pitaju me kako to postižem,ja kažem da je tajna u tri S .San,smeh i seks.Pročitam pre neki dan u novinama to i sačuvam stranu.Tri dana sam mahala ponosno familiji i kolegama kako im ja to govorim stalno,a oni se smeju i ne shvataju me ozbiljno.E sad kad hoću da budem uobražena,onda dodam i četvrto S.To je početno slovo mog imena .Sad kad sam se ishvalila pred čitaocima svojim izgledom i "velikom"pameću,da se vratim na temu.

Smeh je moja potreba.Možda zato što sam oduvek bila okružena duhovitim ljudima.Prvi pored mene je bio moj otac.Bio je profesor fiskulture,posleratni difovac,mangup starog kova,pun štoseva i fazona.Umeo je da se zeza i na svoj i na tuđ račun,nikad zlonamerno.I sada se njegove kolege sećaju nezaboravnih zimovanja kad su se sa njim, kako oni kažu ,ludo provodili.Na letovanja smo uvek išli sa bulumentom prijatelja koji su znali da je provod zagarantovan.

Tako sam vam ja,dragi moji čitaoci na smehu odrasla.Kao oni stari kad kažu,"ja sam ti dete odrast'o na proji".Valjda sam ponela te gene od oca,tako da sam vam vazda rasprodata kad je neko željan dobrog zezanja i smeha.E sad,malo sam sklona i crnom humoru,primetili ste to ,ali i on mi nekako dobro stoji,ističe mi oči,kao što me psovke otvaraju u struku.

Sada ću vam pokazati kako taj crni humor izgleda.Upozorenje za one koji su mlađi od trinaest godina i one sa tanjim živcima,da ovaj pasus preskoče.

Danas na poslu,na pauzi,onako uz kafu, ne znam kako dođosmo do teme moje sahrane.Navikli smo svi da lupetamo u tom fazonu valjda zbog prirode posla.Inače dobro ste pro%u