Ja u zemlji čuda

Izbori u Zemlji čuda

sanjalice | 30 April, 2008 20:47

Ovih dana mi toliko nedostaju pare da to nije normalno!Ako ste pomislili da sam ja neki materijalista,grdno se varate.To je iz čisto praktičnih razloga.Radi očuvanja mentalnog zdravlja.Čak sam razmišljala da se otisnem u avanturu nekog kratkoročnog kredita.Da lepo podignem pare pa da odem u banju.Onu Bogutovačku za živce,pa da ležim u onoj vodi dok se sva ne usapunjošem i ne sparušim.Osećam da bi mi to pomoglo da preživim ovu predizbornu kampanju.

Pošto meni život uvek mesi neke torte,ovakve ili onakve,pre neki dan stiže mi još jedna i to na vrata.Pada neka kiša,kucaju dvoje.Zvono je isključeno još od mobilizacije,pa ga nismo uključivali više.Otvorim ja i stanem na kućni prag od ravno sto pet godina.Tu sam samoj sebi izgledala onako nekako važno.Pa ko još ima priliku da živi u jednom takoreći istorijskom objektu.Ovih dvoje,jedan gospodin i gospođa već sklapaju kišobrane ispod strehe,dva stepenika ispod mene.Predstaviše se kulturno i rekoše da su došli da pitaju da li ću na glasanje,prosto onako ubeđeni da i ako izađem, glasaću baš za njih.E gde me nađoše!E gde me nađoše!Ja ko zapeta puška!"Neću!"Tu se gospođa malo trže:"Pa zašto?",kao onako iznenađeno.U međuvremenu sam je prepoznala,između ostalog i zbog šuškanja u govoru.Varate se ako mislite da je iz radikalne,nije.

Pa kud me upita!?Pa kud me upita,šta joj je to trebalo!?Tu sad ide šlag na onu tortu.Zauzmem ja pozu na mom kućnom pragu k'o na govornici i krenem sa kontramitingom:"E baš sam jeeedva čekala da neko dođe i da me pita!Ovakvi k'o ja su vas doveli na vlast,zevajući po ulicama i bežeći od milicije.Dvadeset godina sam učila školu i dvadeset dve radim,kažem ja i gde radim i šta radim.A pogledajte gde živim,čekam da se sruši svaki dan,zadramim onako svojski.Firma me dva puta ispalila za stan!Vozim kola dvadeset godina stara!"Vezem ja k'o navijena,onom čoveku neprijatno,sklapa i rasklapa onaj kišobran i verovatno misli"i kud naletesmo na ovu ludaču?"Nastavljam ja,a pitam se što li ne beže,da li su ludi?"I gde sam ja posle sedam godina,samo je sve starije,ko da mi da stambeni kredit?"Poče onaj čovek da se raspituje za komšiluk,skreće temu,ja i televiziju pomenuh,što ne dođu da snime.E sad moje torte sa šlagom nikad nisu bile bez trešnjice,one odozgo.Za nju se pobrinu gospođa."Pa eto jeste,i meni je sin na Floridi!"I pogleda me onako sažaljivo,prosto traži da razumem njenu majčinsku brigu.Tu sam opet morala da se resetujem,poznato vam je to iz mojih priča,i malo je zafalilo da upitam gospođu sa one moje govornice da li je kad je bila mala volela da jede govna. Odustala sam najviše zbog gospodina svedoka cele priče,da me ne da gospođa na sud.Zato sam namontirala pogled koji je njenog partijskog druga naterao da otvori kišobran definitivno spreman da bega.Ona je još nešto mrsila,a ja onako ponosna na sebe,nisam je ni čula.Sasula sam šta sam imala,taj se merak ne da opisati!Ma nirvana,ljudi!Zaglaviše oni,jedva pogodiše kapiju!Tu gospođa opet dobi napad pameti pa mi dobaci:"Pa vidimo se na glasanju!"Ja odgovorih jednim otegnutim aahaa!A htedoh da joj kažem da ću sledeći put izaći na glasanje kad se bude zaokruživalo s' govnjivom motkom,da izvinete na izrazu, moji dragi čitaoci.

I evo mozgam već nedelju dana šta je htela sa onom Floridom i nikako da dokučim.Možda joj je dozlogrdio ovaj život pa čeka da je neko potegne sa vrata u glavu i da joj skrati muke.E sad nisam im odala glavnu tajnu.Zašto neću da glasam.Pa svaki put se zajebem.Ajd' što se ja zajebem, nego ovoliki narod mora da trpi zbog mene.Valjda sam malerozna kad su takve stvari u pitanju.

E sad, dragi moji čitaoci ako je neko nešto prepoznao,to vam se samo čini ,ja živim u Zemlji čuda.Nek ne zamere oni koji šuškaju,meni su u principu simpatični,poneo me spisateljski zanos i to nisam mogla da ne napišem.A što se tiče besplatnog saveta,pa ako su vam ovi dojadili hajdete samnom u Bogutovačku banju da lečimo živce!Šta košta da košta!

U zdravje!