Reših da i ja napišem nešto o ljubavi.Naravno ne prema pacijentima,to je posebna vrsta lubavi koju vi možda nebiste shvatili.Ne zato što mislim da ste glupi,daleko od toga,nego jednostavno ne radite tu vrstu posla.Nešto slično kao ljubav kvočke prema uzici ali mnogo produhovljenije.Nego o ljubavi uopšte kao večitoj temi i inspiraciji. Romantika mi nešto zakržljala, upinjem se celo jutro,ne vredi valjda me ovaj život izoštrio.A nekada sam umela tako lepo da pišem,jezički smer u gimnaziji,pa literarna sekcija u osnovnoj i tako.Sad,čitam blogove i divim se i prosto pokušavam tako nešto da smislim,ali ne ide.Kao kad oslabi vid pa se mučite da pročitate,samo što ovde pomagala ne postoje,nego se promenio ,način mišljenja,valjda,ne umem to da objasnim.No dosta filozofiranja,da pređem na stvar.

         Probudim se jednog jutra i tik ispred lica ugledam dva oka,onako namerno izbečena bulje u mene,nos je ispod pokrivača,sve se mrda,ukapiram u sekundi,smeje se ~moj muž.Naravno vrisnem od sraha,odmaknem se i sočno opsujem uz konstataciju da nije normalan.A on će na sve to:" Uspeo sam!Hipnotišem te k'o Perhan ćurku.Sve sam u sebi govorio,probudi se,probudi se i evo probudila si se.Uspeo sam!"Sav srećan k'o malo dete!Naravno počnemo da se smejemo k'o ludi i tako započnemo dan.

         Sad vi možda i pomislite da ja nisam baš tačna u pamet,ali te njegove zezove,nadimke koje smišlja,večere koje pravi,poruke koje mi šalje ,ja vidim kao veliku ljubav.Ljubav koja puni moje baterije i održava me u formi.Od svega što sam birala u životu,on je nešto najbolje.

         Dragi moji čitaoci,sada vidite da meni i kod kuće bude vrlo zabavno.Ali o tome drugi put.Ovog jutra je tema bila ljubav,ali na moj način.

         Molim vas ovo nemojte da isprobavate na svojim bračnim partnerima,ovaj moj zna da imam živce k'o konopce.U protivnom može da vas klepi po glavi naročito ako i inače imate krupne oči,pa se puno uplaši.

         U zdravlje!

P .S.'Ajde pohvalite me za apostrof,konačno sam ga našla!

           Posmtrajući ljude i događanja oko sebe,počela sam od skoro da primećujem da mi nešto tu ne štima.Imam  godine,iskustvo,kažu da umem da  procenim i posavetujem,dosta čitam,radim kao konj,ali nekako tabam u mestu.Ono što drugima uspe kao od šale,kod mene sve s nekom mukom i preprekama.Lepo ispunih sve što se od mene očekivalo,kad sam ja došla na red za ispunjenje želja,uspela sam samo da kupim mašinu za sudove.Trt.

           Primetili ste i sami,dobar frajer,a šeta neku prosečnu mrtvoprdu,i još se izlomi oko nje.Komšija,loš đak bio,vi mu pisali sastave,sad pun ko brod,pa prosto ne ume da se ponaša u svemu tome,neka krnjava baba sedi u trosobnom stanu,a vi pametni i vredni plaćate kiriju,drugi nasleđuju kuće i imanja,a mi nasledne bolesti i tako redom do ujutru da se nabraja.Osvrnite se oko sebe primera koliko hoćete.Bože gde li smo mi bili kad se delila ta lutrija.Svakoga dana po neki primer,a ja se zamislim.

          Tako sedimo mi popodne,moj muž i ja,u našem toplom domu koji puni ove godine sto pet godina,da da dobro ste pročitali,u ovim previranjima preterasmo godine za dugoročne kredite,siročići,bez roditelja,onom detetu i otac i majka i  baba i deda i gledamo na televiziji  nečiju životnu priču,kad....Samo sinu meni misao  i viknuh:"Znam!" On se trže u fazonu,štatibiludaženo:"Šta znaš!?"  "Znam,Bog se s nama zafrkava!!!"Da budem iskrena,rekla sam zajeb...,al mi sad nekulturno da stavljam to u naslov.On me gleda začuđeno,a ja krenem da mu ukratko objašnjavam moju teoriju." Kad bi on sve poređao u ovom univerzumu kako bi trebalo,pametni i školovani tako,glupi,zli,lenji itd tako,svak na svoje mesto,njemu bi bilo dosadno!Ovako sve zavrzo i sad gleda odozgo i crče od smeha,zabavno mu.

           Gleda onog ,pun para,a gađa se padežima,vozi limuzinu ,a kaljave mu cipele i da ne nabrajam,primera koliko ti duša hoće.Zamisli se moj muž ,čini mi se da mu se dopalo,valjda mu sad lakše kad zna što tucamo u mestu.(štobi reko naš narod).A kad smo već kod našeg naroda,izgleda da  je Bogu ovde zabava najbolja,igranka bez prestanka.I tako mi smireni tim mojim zaključkom nekako lakše nastavismo dalje.Naravno da sam o ovom napadu pameti ispričala na poslu,na jutarnjoj kafi,i mogu vam reći da im se dopalo.Odmah počeše da nabrajaju primere.

           Sad ne znam koliko mi je ovo pametno što napisah u vreme posta,ali bilo je u najboljoj nameri činjenja dobrih dela u smislu,kad god vam nešto ne ide,setite se mene,i uz osmeh kažite Bog se s nama zafrkava,videćete biće vam lakše,osvežava a ne goji!

           U zdravlje!

         Mene više ništa ne može da začudi!Možda poneka,poneka normalna stvar.Jednostavno tolike se gluposti svakodnevno događaju,na poslu,u gradu,mojim prijateljima,porodici,nepoznatima,o čemu čitam u novinama,da imam običaj da kazem:"O ljudi ljudski,sad kad bi se na vratima pojavio dvoglavi Arapin,ja se uopšte  ne bih začudila .Samo bih rekla, dobar dan dvoglavi Arapine i nastavila gde sam stala."Verujem da se i vama,dragi moji čitaoci događa nešto slično.Žao mi je što nisam sve beležila ali potrudiću se da se nečega i setim i da podelim sa vama.Tako ćete i vi biti spremni kad se pojavi dvoglavi Arapin.

          Pre neki dan dođe mi jedna starija gospođa u prilično lošem zdravstvenom stanju i kaže da joj ništa nije dobro.Otvorim karton i vidim da nije odavno bila." Jel pijete ove Vaše lekove?" Imaju oni običaj da lekove kupuju,pa ne dolaze.

          "Ne pijem!" ,ko iz topa izbaci ona.

           Ja:" A zašto?"

           Pacijentknja:"Znate,ja sam sve te moje lekove razmutila u vodu i zalivala cveće i ono je sve uginulo!",reče gospođa i osta živa.

           Jao majko moja,gospode Bože i svi sveci,šta ću ja još da čujem."Resetujem" se ja tu,znate to mi je potrebno više puta dnevno,samo što nisam i zatresla glavom,pa krenem u edukaciju.

          JA:"Gde Vam to pade na pamet!? A šta mislite kad biste razmutili one tečnosti za cveće i popili,da li biste se otrovali?"

          Pacijentkinja:"Pa valjda." ( zamislite,valjda)

          Ja:"Otrovali biste se.Tako se i cveće otrovalo od lekova.Lekovi su za ljude,a ne za cveće i pijte ih molim Vas,pogledajte  kakvi ste došli!"(samo je falilo i sličicu da nacrtam)

           Završim ja monolog  ali mi ne izgleda da sam je ubedila,pa još jednom upitam:"Jel jasno!?"

            NJoj kobajagi jasno,meni bi zao cveća,pokupi ona onaj karton i recepte i ode.Sad me brine ovo proleće.Da joj ne padne na pamet ,kuku meni,da ona ipak  proba malo đubriva,možda je osveži,pa šta bude.
            Možda sam trebala ovo pisanije da naslovim " Kako komšiji sjeb... cveće,na penzionerski način."Ali samo onom što vam je otrovao ljubimca.

            Inače skloni su vam oni raznoraznim eksperimentima, o tome drugi put.

            Na kraju besplatan savet:ako primetite da cveće naglo propada,proverite da li baka ili deka piju redovno lekove,i zbog cveća i zbog njih,a bogami i vas.Vi u celoj priči naj... vodajući ih po lekarima,a verujte tamo je grooozno !
            U zdravlje! 

       Dvoumim se celo popodne da li ovo da napišem,hoću,neću,ma da ipak napišem,dragi moji čitaoci, možda  vam  nekad  u životu  zatreba ova  inovacija.Moraćete samo prethodno da ispunte jedan  mali  uslov.Morate da doživite osamdeset treću svog života da biste je primenili.Nikako vam ne preporučujem ranije,a ako to i učinite biće na vašu odgovornost.Primenjuju samo muskarci,za žene neupotrebljivo.

       Inovator nisam ja.To je jedan fini gospodin,nekada i sam zdravstveni radnik,u gore navedenim godinama,odatle preporuka,koji retko dolazi,uvek lepo raspoložen i optimističan.Drugim rečima kao da je bloger.Kako mi dođosmo na temu ne znam,tek on iz vedra neba:"Znate,ja imam jedan problem.Sa mokrenjem."

       Ja:"Recite?"

       Pacijent:"Ali ja sam ga sam rešio!Znate,ja imam problema sa prostatom pa mi ponekad urin malo,znate nekontrolisano krene,pa je nezgodno.I znate sta sam radio!?"

       Ja u znaku pitanja,svašta mi prolazi kroz glavu,na svašta su oni spremni,ali ipak Čovek je fin,rođen tu  u gradu,školovan...

       On:"Ja sam stavio kondom i gore gumicom zakacio tako da sad i ako curne nema gde.Ko će mene u ovim godinama da operiše sa ovakvim srcem."

       Reče čovek u jednom dahu i nasta tišina.Prosto dođe ko dramska pauza.Tu se ja resetovah:"Pa fino, dobro ste se to setili!"

       Uze on svoj karton i recepte i ode,a ja ostah u neznanju da li je svoj izum patentirao
 ,odnosno kako se ono kaže,valjda  registrovao u zavodu za patente.Šta sam ja mogla i da mu kažem da je izneo problem nego da ga pošaljem urologu,a on bi svoju žvaku,a operaciju možda nebi preživeo itd.Ovako će dragi moji,on još koju godinicu sa svojm patentom,nego baš me bilo sramota da ulazim u detalje i upozorim ga na gumicu,ali valjda će da oseti i sam,pametan je čovek.

       Eto dragi moji čitaoci ja napisah pa šta bude.Setite me se ako ne daj Bože zatreba u osamdeset nekoj.A sada vama ostavljam da pustite mašti na volju,on mi ne reče kako se inovacija zove.

       U zdravlje ! 

 

      Pacijent:"Zašto vičete,ja vas dobro čujem."

      Ja:"Stalno ponavljate molim i stavljate ruku iza uva!"

      Pacijent:"A,navika" ( inače ima slušni aparat koji povremeno zapišti kao ekspres lonac)

 

      Ovako počinje mrtva trka svakodnevna između gluvih,nagluvih i mene.Inače većina ima slušne aparate,uredno na recept dobijaju baterije,naravno sve je besplatno.Ali ne,verovatno misle da im najlepše stoje u fioci i na regalu,a ti doktore viči dok ne promukneš,za to si plaćen.Elem,da vikneš jedan put,ni po jada,nego jednu stvar ponovim pet puta jer oni su po pravilu i "malo" jelte zaboravni u skladu sa godinama.I tako vam ja ,dragi moji čitaoci,svakoga dana negde oko podne promuknem.Jedan dan,drugi,prođe i mesec dana,ja već u frci.Znate ono pušač,inače pušim da manje ostane za pacijente,neka su mi oni živi i zdravi.To i njima kažem pa je i to verovatno jedan od razloga što me vole.I tako doteraše oni mene do kolege orla.Tako je jedna moja pacijentkinja zvala specijalistu orl ( " treba da idem na kontrolu kod orla",crtica joj pri tom lebdi u vazduhu).Odem ja kod orla,sve u najboljem redu.I tu "prorade bratu bubrezi",to jest setim se ja.Pa ja vičem celo pre podne.Po pet puta objasnjavam nešto i to vičući,a njih svakoga dana barem petoro takvih.

      Tako da meni pade na pamet jedna inovacija,a u cilju poštede glasnih žica,treba raditi do penzije.Što nam lepo ne ugrade mikrofon,pa kad naiđe  slučaj,a mi dugmence  kvrc  pa saopštimo  šta treba.Megafon ne dolazi  u obzir,mnogo je rogobatan,a  i  nije  u skladu  sa  savremenom  medicinom,brate  staromodan je.Poslednji put sam ga uživo videla  na  sletskim probama pre sto godina.

        A dok ne ugrade  mikrofon,moraću  i dalje  da vičem.Jedina  uteha  mi je  razumevanje  onih  mlađih  ispred  vrata  koji  sve to  čuju." Jao  Vama  je dosta  dvoje  ovakvih  danas.Ne  bi  se menjala sa  vama  nikad!"

         E dragi moji čitaoci,ne bih ni ja,al  kasno!
 

 

         Zaboravih da pozdravim Vladicu i dragim  čitaocima da porucim NAĐITE U SVEMU VEDRIJU STRANU za sve što morate da istrpite u životu!

      Sto vas volim dragi čitaoci,mašta radi, a poneki imaju i detektivske

sposobnosti. Meni je to i bio cilj,da vas probudim!Naravno  i nasmejem,a vidim da ste  se  ubacili u žešću frku,te  radim za  vladu,te ispitujem  javno mnjenje,ko zna šta sve može da vam padne na pamet?Ala vas  je  život  .....No  dobro,ne  ljutite  se,mnogo ste brate nestrpljivi.

      Ja vam radim u ....,a lepo sam vam dala podatke da se zabavimo ,ali ne vi ste nestrpljivi!Pa dobro,ja radim u jednoj vojnoj ambulanti,znači radim sa vojnim pezionerima,to su oni iz prve priče pa nadalje.E sad trudnice i deca nisu iz španskih serija koje uzgred budi rečeno ne konzumiram,čak ni na dežurstvima,nego su vam to žene i deca vojnih lica iz naseg garnizona.Sad se pitate kakva je to arhaična reč garnizon,ha ha ha.E tu vam se ja borim već dvadeset godina,što bi reko(ne znam gde je apostrof) naš narod ko kaluđer s onom stvari.

      Sad što niko ne osvoji nagradu nema veze,ovi detektivi mi iznudise priznanje!((( No dobro,idemo dalje,imam ja svašta da vam pričam,a da neće biti dosadno valjda ste do sada ukapirali. 

          Dobro jutro dragi čitaoci,jos malo podataka za vas.Svakoga dana ispred moje ordinacije odvija se borba za prvenstvo izmeđju trudnica,majki sa malom decom i robokapova.Da da,dobro ste procitali,robokapova.To su vam oni iz prethodne dve priče.Zašto robokapovi? Pa ovako:većina ima ugrađjena sočiva,jedno ili oba,slušne aparate,graftove,za neupućene to su da kažem prosto veštački krvni sudovi,baj paseve,pejs mejkere,veštačke kukove i kolena i naravno naočare.Jedino protiv čega se bore na život i smrt su štapovi,jer šta će to njima zaboga,kad imaju noseve i arkade na koje će da se dočekuju.Tako su povremeno i zakrpljeni,sa čalmama na glavama što daje posebnu dramatiku borbi sa početka priče.

           Pacijent:"Dobro jutro."
          Ja:"Dobro jutro.Kakva je to nova moda?"

          Pacijent:"Ja pala na pokretne stepenice onomad u bolnicu."

          Ja:" E dobro si mogla!

          Naravno,gospodja ima pozamašnu gazu na sred čela.Tu sad naravno dođe neka reč utehe sa moje strane i obećanje da ako se lepo na vreme bude vakcinisala protiv tetanusa može posle slobodno da lupa glavom koliko hoće sledećih pet godina.

          Sad što se tiče štapova,pribegavam lukavstvu pa najtvrdokornijima koji po pravilu najčeše i padaju predlažem kišobran.I da znate da upali.

          A i ja sam glupa,gde sam videla robokapa sa štapom!?

          E sad,setite se trudnica i  majki sa malom decom sa početka priče pa ćete videti da ne radim ni u staračkom domu ni na gerijatriji.Samo hrabro,onaj ko otkrije za nagradu dobija besplatan savet kako da ostane pametan u zemlji čuda! 

 

         

         

       

     Dragi moji čitaoci,malo ste zbunjeni,ali to obećava dobar provod!

     Za početak,jos jedan od razgovora.

     Pacijent:"Što me bole leđa i noge kad idem ?"

     Ja:"Pa ne znam,čudim se,imate tek petnaest godina." Tu ide njegova začuđena faca.

     "Pa mislim,do sto!"

      Posto doticni ima osmdeset pet,savetujem mu da se nikako ne upisuje na folklor,a ako je go

      spođa u pitanju onda dodam i balet.Tako će uz propisanu terapiju bolje prebroditi muke.

                Čudni su vam oni,ti moji pacijenti.Jos žive u vremenu druga Tita,nekako im se ne sviđa da ostare.Možda će vam ovaj podatak o drugu i sinu naših naroda i narodnosti pomoci da otkrijete koga ja to lecim i savetujem.Mogu vam reci da su zadovoljni,da nazalost uvek imam gužvu i da moram da pribegavam tešenju dotičnih kad ne radim.Valjda im nedostaje moja "žvaka" ,osmeh,zajebancija,šta li?Inače,naviknite se da ponekad opsujem,to mi lepo stoji i otvara me u struku,tako drugi kažu.

                Ah,da,ZAHVALJUJEM se citaocima na dobrodoslici i obecavam dobru zabavu.Oni koji imaju nameru da postanu hipohondri neka odustnu,uopšte se ne isplati.Dugo se čeka na preglede,a skupi privatnici.Ovo je bio besplatan savet,a sada,pošto je subota, odoh "da šetam seku".To vam je u nasoj kući izraz za pravljenje čaprazdivana mojoj ćerki po gradu.

 

           Ovo je jedan od razgovora sa mojim pacijentima 

           Pacijent:'' Šta je to kad podrignem,pukne mi levo uvo?"

           Ja:"Pojma nemam,prvi put cujem za tako nesto!"

 -         Radim u jednoj ustanovi sa vrlo specifičnim pacijentima,ali ako ste pomislil da je to ,narodski rečeno ludnica,ne nije.To je jedna ustanova koja prima pacijente sa uobičajenom patologijom našeg podneblja,ali malo specifične po načinu ponašanja i razmišljanja.Ne,neću vam reći koji su.Možda takav primerak imate i u svojoj kući,setićete se sami.Muškarci nose obavezno neko "pokrivalo" za glavu najradije kačket,podseća ih valjda na vreme kad su radili,a gospođe im,e to je posebna priča.Jedno im je zajedičko,izuzetna sposobnost osluškivanja i analiziranja svih promena,stanja i dešavanja u i na njihovom organizmu koji je po pravilu izuzetno očuvan za godine u kojima su.

           Na tom očuvanju rade od takoreći prvog radnog dana pa do penzije u koju odlaze vrlo rano i krcaju je vrlo dugo.Da li možda naslućujete ko su moji pacijenti?Ili vas baš briga?Meni je povremeno tako zabavno sa njima,ali ipak su to moji pacijenti pa vam za sada neću otkriti tajnu.Ako ste prepoznali nekog iz familije,čestitam!To vam je i jedan pokazatelj da imam zelju da vam prikažem stvari onakve kakve jesu,smešne,tužne,a najviše čudne,bez ulepšavanja ili karikiranja. 

           Takvi kakvi su,moji pacijenti su razvili kod mene osobinu da brzo mislim,jos brze odgovaram pa tako funkcionišemo evo već dvadeset godina na obostrano zadovoljstvo.

E sad ga ja preterah,njihovo je zadovoljstvo vece!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	April 2008					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

• Priča o čarobnjaku
• "Moji su drugovi...
• Posveta
• Rezon
• Knjiga lica
• Šta reći ?
• Ušteda
• Kako do penzije
• Jadna braća žalosna im majka
• Droga

• Generalna [62]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom