Ja u zemlji čuda

Spasavaj se ko može!

sanjalice | 20 April, 2008 09:45

Imam ja jednu držeću gospođu u komšiluku koja se proglasila za moju rođaku.Otprilike ono,od moje strine ujninog ručnog devera svastika.Blizak rod nema šta.E ona zahvaljujući tom našem srodstvu ima slobodu,što mi je fino objasnila,da mi povremeno udari kragnu.To radi na dva načina.Prvo ću vam opisati onaj za mene "draži".To je presretanje.Vraćam se ujutru sa dežurstva,umorna.Idem preko pijace,vučem kese koje mi seku promrzle prste.Smrzla se k'o p.... jer su stručnjaci" pogodili" prognozu,a ja krenula prethodnog dana na posao i šta drugo da obučem ujutru.Prolazim pored njene zgrade,psujem u sebi sve po spisku,kad izleće ona ,postavila zasedu.Lepo se toplo obukla i krenula da mi objašnjava kako je boli grlo i pita šta da radi.Taman da zine onde pored kontejnera pa još neko i da nas vidi,da se čudi narod,ja je zaustavim."Aman bre Daro, idem s posla,smrzla sam se,nervozna sam,otpadoše mi ruke,dođi sutra na posao kod mene,šta sad da ti radim ovde na ulici.I pobegoh!

Tako ona preferira više drugi način,a to je dolazak na vrata.Ne mogu da joj uteknem,po sistemu"blago gostima mogu da odu kad hoće".Neće da uđe u kuću,ja je ponudim,ipak rod smo,ali ona neće ,kaže neće dugo.E to njeno "neće dugo" bez pola sata ne počinje.To je uvek neka egzotika tipa boli je ušna školjka,pa dal 'oće reuma u uvo?A ja ,neće Daro sigurno si nezgodno spavla pa si ga priklještila,i tu meni misli odlutaju ,ona priča,priča,priča,ja se mislim kud me jeba đavo da odem na medicinu sa jezičkog smera,ona zinula pokazuje mi neki krnji zub,ja kažem da ide kod zubara,kragna se steže,ja se smrzavam na vratima,ona u dvorištu,neće da uđe ,da ne smeta,fina žena.

Donesem ja odluku i ukućanima izdam naređenje.Kad naiđe Dara,a vidi se kroz prozor,izlaze muž ili ćerka i kažu da ja nisam tu.Otišla negde,odselila se,malopre umrla ,nek puste mašti na volju.Elem,dođe ona.Moj muž je opazio i onako unezvereno dao uzbunu.Ja bez glasa,da mi pročita sa usta, dam znak da nisam tu.On otvori vrata i finim,umilnim glasom kaže da nisam tu,otišla sam sa drugaricom.Ali,pošto imamo jedno veliko ogledalo meni padne na pamet da me možda ne ugleda u njemu,pa se k'o komandos bacim sa troseda na pod i četvoronoške pobegnem u kuhinju.Pošto i tamo imamo prozor,da me ne ugleda ja ostanem u toj pozi i slušam.Ona davi mog muža i objašnjava mu što mene traži.On jadan viče "aha",ne zna kud će pa je na kraju posavetuje da dođe kod mene na posao tako je najbolje.E sad ona uvek ponese nešto.To je uvek neki "specijalitet" tipa ukočene palačinke,dzem od koznakadnapravljen i tako.Unosi on u kujnu šerpu i daje mi:"Evo donela ti tetka Dara",šapuće.A u šerpi četiri pihtije u sredini,a okolo grancle.Još samo da je nalila mlekom pa k'o za prasiće.Pošto ne volim slatke pihtije,a ni grancle sa mirisom belog luka,ja onako četvoronoške izručim to u kantu ispred mene pa mu vratim šerpu.Čujem njega kako se zahvaljuje na poslatku i još se izvinjava što nije oprao šerpu.Fini čovek,šta da vam kažem,umela sam da izaberem.I tako,dragi moji ,to vam je bilo ravno vojnoj vežbi pod nazivom Dara tamoneke godine.

Baš mi malopre muž kaže da je video jutros na pijaci,udarila kragnu nekom čoveku pa davi li davi.Samo da je ne prizovem ovom pričom, opet će morati jadnik da laže.

Dragi moji ja se pišući ismejah po stoti put samoj sebi.Neka i vama ovaj divan sunčan dan počne smehom.Ovaj put biće bez besplatnog saveta.Posle ovakvog sećanja ništa mi "pametno" ne pada na pamet.Ne zamerite.

U zdravlje!