Pored svog uobičajenog posla,ja vam dragi moji čitaoci, imam i dva dodatna zanimanja.To su ova dva gore navedena u naslovu.Znate,njih obavljam volonterski,onako bespatno,uzgred.

          Prvi posao,posao baba Roge,uglavnom radim pre podne uz ovaj stalni za koji primam platu.Imam to zadovoljstvo pošto kod mene dolaze i mala deca.Znate,ovaj posao obavljam samo do onog uzrasta što još veruje u ta stvorenja.Pošto su ona,ta deca,naravno slatka i vrlo nemirna,mame u svojoj nemoći uvek iskoriste priliku kad dođu kod mene sa takvim mališanom da ga  uplaše.Znate onaj fazon,"ake ne budeš to i to(a to je uvek neka mamina želja),dobićeš injekciju!"Mališan se unezveri,zauzme gard,savije glavicu i počne da me gleda onako ispod obrva.Verovatno očekuje da skočim i iskezim zube i sa nekom igletinom poletim na njega.I  sad budite pametni,šta biste vi, dragi moji čitaoci uradili na mom mestu?Ja uzdahnem pa kažem gospođi,čisto da joj ne bude neprijatno,da sam već navikla da plaše decu samnom.A mališanu objasnim da se mama šali,ali da ipak on mora da sluša.Ako me dete onako preplašeno uopšte i čuje.Samo gleda kako da zbriše što pre.E sad ima i ona druga strana,kad deca dovedu roditelje kod mene pa ih tuže kako ih ne slušaju.Kako se kolo sreće okreće!Pošto stari ne veruju u baba Roge i uopšte me se ne plaše,ovima drugima to jest,njihovoj deci ,ide malo teže.

          Tu onda priskačem u pomoć pa im nabrajam šta sve može da im se desi ako ne slušaju svoju decu.I tako sve u krug.To vam je život naš svakodnevni,šta da se radi?

          Ova drugo zanimanje,zanimanje zadušne babe,malo je napornije.Čuli ste verovatno za taj izraz,a kad sam malo promislila,to su verovatno one što idu po groblju i plaču nad svačijom sudbinom,znale ga ili ne.Ja ne znam dali to može svako, ali meni izgleda to leži.Ja sam vam kao rođena za to.Možda ostavljam i takav utisak,pa mi se obraćaju i za ono što mi nije u opisu radnog mesta.Evo juče sam vodila jednu bakicu da izvadi zub.Ona je samo moj pacijent,ali prethodnog dana je napunila osamdeset sedam godina.Ima ona decu,čak troje,a došla je sama.Da njh ne ometa.Prvo mi se pohvalila za rođendan,a onda mi je pokazala kako joj se rasklatio zub i zamolila me da je odvedem kod zubara da izvadi.Mogla sam ja da je fino otkačim,ali ne.U meni proradi zadušna baba i ja napred,a bakica zamnom.Nije zubar daleko,odmah niz hodnik.Šta će kad ide praznik,a možda joj niču treći zubi,pa eto muke.I tako vam ja malo razbijem monotoniju svakodnevnice.Da vam ne pričam o obilaženju raznih zaleglih po bolnici, iz familije pa i šire koje zadušna baba mora da obiđe.Pa svi to očekuju od mene.Taman da neću pa da me proglase za baksuza.A znate kako je to nezgodno,posle vas niko ne zove i ne zadaje vam zadatke.A ono gluvo,gledate uveče film na miru niko ne zove.Ovako kad zazvoni telefon posle osam uveče,može da počne kladionica.Ili nekome treba neki lek,ili neko leži pa da se obiđe ili snimanje.Retki su koji me zovu da pitaju šta radim ili da dođem u goste.To su moji najdraži prijatelji i za njih nisam zadušna baba ,za njih sam ona na koju uvek mogu da se oslone.

           E sad,nemojte da pomislite da se žalim,ne ja samo konstatujem.Prosto sam shvatila da sam povremeno prava zadušna baba.To su primetili i oni slični meni,i oni rade k'o zadušne babe.Valjda nam sorta takva i to se ne može popraviti.Ili si zadušna ili nisi.Nije vezano za profesiju već za dušu.Ima tu nečega!

           I sada naravno besplatan savet.Budite ponekad zadušna baba, naporno jeste,ali san je čvršći i mirniji!

           U zdravlje!
 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Priča o čarobnjaku
• "Moji su drugovi...
• Posveta
• Rezon
• Knjiga lica
• Šta reći ?
• Ušteda
• Kako do penzije
• Jadna braća žalosna im majka
• Droga

• Generalna [62]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom