Ja u zemlji čuda

       Dragi moji čitaoci,moj hipnotizer(čitaj muž) ima jednu maaalu radnju.Od devet i slovima devet kvadrata.On tu izrađuje svoje prioizvode i prodaje ih.No to nije tema ove priče.Radnja jeste maaala ali mu zadaje veeelike muke.Prosto da čovek ne poveruje.Kad pomislim na te njegove muke meni nešto dođe žao ovih što drže ove super i hiper markete,kako li tek njima biva teško kad on ovolike muke preživljava!?

       Elem, peripetia dok to nije registrovao i otvorio,za čitav roman.Radnja je inače pored gradske pijace,tako da je i klijentela sastavljena od domaćica postarijih,domaćina penzionera,onih što prodaju na pijaci i tako.Nabavi on,kako zakon nalaže i aparat za kreditne kartice,tako da snajke kad prodaju sir,pa krenu na lokal, mogu slobodno opušteno da kupe jastuče za sto dinara,on će sa zadovoljstvom da im provuče karticu.Sve u svemu osavremenili smo radnju svom tom traženom opremom.Tome je doprinela briga raznih inspekcija koje stalno brižno bde nad nama.Nad potrošačima,da ne budu slučajno zakinuti, a bogami i nad nama proizvođačima  i prodavcima,da slučajno ne zaradimo veeelike pare!Znate kako je nezgodno kad čovek poludi od tih para.Ne daj Bože sazida malo veću kuću pa posle mora da pere te silne prozore i vrata.A možda kupi i neki bolji auto,pa onda da se plaši da mu ne ukradu.Ma muka božija,šta da vam kažem.Ja sam zato zahvalna svim tim brižnim ljudima u mojoj Zemlji čuda.A najviše sam im zahvalna što spasoše čoveka mog života, sigurne smrti.Da, da, dobro ste pročitali,sigurne smrti, te tako moje dete ne osta siroče,a ja ucveljena udovica.

       Evo kako je to bilo.Moj muž ima u toj veeelikoj radnji jednu šivaću mašinu.Lepa,prava industrijska,Japanac pravio,a prijatelj mu pozajmio.Radio on na njoj u Francuskoj ,taj naš prijatelj.Elem,dođe jednoga dana u radnju inspektorka rada,predstavi se lepo i reče i titulu,mašinski inženjer.Gleda mašinu i pita kako se podmazuje.Uslika mašinu foto aparatom.Moj privatnik odgovara k'o pravi đak.Ne da se on zbuniti,zna materiju u prste.A onda pređe na struju.Pita jel ima mašina uzemljenje.Moj majstor odgovara,da je mašina original japanska ima atest i on ne zna da ta mašina ima uzemljenje.Sve je to Japanac predvideo.Veze k'o iz rukava.Ali ne,Japanac nije konsultovao dotičnu gospođu,pa ona naloži da se mašina uzemlji.Da se veže jedna žica za glavu od mašine,da se probuši ploča,pa zid od radnje, pa da se  zakopa u zemlju.Obavi moj gazda  sve kako je naloženo.Doduše nije čuo da je neko poginuo na šivaćoj mašini,ali nikad se ne zna!Koštalo nas to zadovoljstvo poprilično,dobismo i diplomu,pet stručnjaka potpisalo.Kad je život u pitanju ne treba žaliti.Ja mu predložih i gumene čizme da obuje kad seda da šije,što je sgurno,sigurno je.On doda i gumene rukavice.Kad je pomenuo i azbestno odelo,rekla sam mu da ipak ne preteruje,pa neće da poleće u orbitu.Posle sam čula da su neke domaćice šnajderke izginule šijući komplete po kućama.Dobro te nas gospođa inspektorka natera to da uradimo inače ko zna šta je sve moglo da se desi!?

       Tako poučena ličnim primerom,ja vam dajem besplatan savet.Proverte da li je vaš šnajder~ka uzemljio mašinu,da ne nastradate kad odete na probu.Sigurno niste ni slutili u kakvoj ste opasnosti bili.Hvala Bogu pa nam ovi naši stručnjaci otvoriše oči.Sad slobodno mogu da zagrlim svog muža dok radi,nema opasnosti da nas ubije struja.Još jednom hvala našim inspektorima svake vrste što brinu o nama alavima i neopreznima.

        U zdravlje!

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Priča o čarobnjaku
• "Moji su drugovi...
• Posveta
• Rezon
• Knjiga lica
• Šta reći ?
• Ušteda
• Kako do penzije
• Jadna braća žalosna im majka
• Droga

• Generalna [62]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom